Društvo

Večiti derbi (29.11.1978.)

427pregleda
Partizanovac sam. Ovaj mali do mene, ceo život navijao i još uvek navija za Zvezdu. Bila sam ubeđena da smo nakon rođenja osim imena i prezimena dobijali i navijačko opredeljenje. Nas zaista tu niko ništa nije pitao. Bilo je sasvim normalno da iz porodice partizanovaca iz koje potičem i ja budem partizanovac. Isto je bilo i kod njega, sa tom razlikom što je njegova porodica bila crveno-bela. Nas dvoje smo se savršeno slagali. U svemu, osim u navijanju. Moj tata, Laki, želeo je da njega, svog sestrića prevede u naš omiljeni klub. Slabo mu je išlo to ubeđivanje. Taman kada pomisli da ga je ubedio, (jer bi ovaj uvek strpljivo slušao i mudro klimao glavom), na pitanje mog oca za koga navija, kao iz topa bi odgovarao: “Za Crvenu zvezdu”. Trajalo je to ubeđivanje mesecima, čak i godinama sve do jednog derbija. Tu se otišlo korak dalje. Na nekoliko dana pred utakmicu potpisali su ugovor. U ugovoru je stajalo da od ishoda tog meča zavisi da li će mali zvedaš ostati navijač crveno belih, ili će, ukoliko Partizan pobedi, preći da navija za Grobare. Mama je na pisaćoj mašini otkucala ugovor u četiri primerka. Za svaku ugovornu stranu po dva. Sve uredno potpisano od strane tri svedoka i overeno pečatom. A onda je došao taj dan kada se na stadionu JNA igrao večiti derbi. Bio je Dan Republike, pa smo svi zajedno otišli na mini odmor u selo. Obe porodice su zauzele svoja mesta u gostinskoj sobi. Antena na krovu kuće se nameštala ceo dan sve dok kvalitet slike i tona nije bio zadovoljavajući.
Zvezda je povela sa 1:0, golom Šestića koji je nasamario legendarnog golmana, Borotu. Dugo posle toga su navijači oba kluba vodili raspavu o tome da li je gol bio regularan ili ne. Konačan ishod utakmice: 3:1 za Crvenu zvezdu, što je ujedno značilo da mali zvezdaš ostaje navijač svog omiljenig kluba. Ujak Laki je tugovao zato što se utakmica završila krajnje neslavno po Partizan. Posebno ga bolelo to što je izgubio i poslednju nadu da sestrića ogrne crno-belim šalom. Sestrić ga tešio: “Nemoj se, ujko, sekirati. Da je Zvezda kojim slučajem izgubila, ja bih i dalje navijao za nju. Taj ugovor koji sam potpisao je bio tek onako. Da tebe pustim da nekoliko dana veruješ u nemoguće”.
Petnaest godina nakon ovog događaja, sestrić se ipak ogrnuo odećom crne boje, ali to već nema nikakvih dodirnih tačaka sa sportom, niti sa navijanjem.
Nela Mečanin

Ostavite komentar