Pravoslavlje

Danas proslavljamo Uspenje Presvete Bogorodice.

SPOLJAŠNJI IZGLED I PONAŠANJE PRESVETE BOGORODICE

157pregleda

Prečista Deva Marija je svoj zemaljski život završila u sredovečnim godinama. O spoljašnjem izgledu Deve Marije su sačuvani izveštaji u istorijskim opisivanjima Sv. Epifanija i Nikifora Kalista. U svemu Ona beše otmena i postojana; govorila je vrlo malo, i to ono što je potrebno, korisno i dobro; svakome je ukazivala čast i poštovanje; sa svakim čovekom je vodila odgovarajući razgovor, ne smejući se, ne uzbuđujući se, i ne gneveći se. Rasta je bila srednjeg; boja njenog lica bila je kao boja zrna pšeničnog; kosa joj bila svetlo smeđa i malo zlatasta; pogled jasan i pronicljiv; oči su bojom svojom podsećale na zrele maslinke; obrve povijene, tamne; nos ne kratak; usne kao boja ruže, slatkorečive; lice ne okruglo, niti oštro, već malo poduže; ruke i prsti podugački. U Nje ne beše nikakve gordosti, u svemu prosta, bez i najmanjeg pritvorstva; bez ikakvog mekuštva, Ona u isto vreme bejaše oličenje najuzvišenije smernosti. Haljine njene behu proste, bez ikakvih ukrasa, kao što to pokazuje povezača Presvete glave Njene koja se od Bogorodice do sada sačuvala. Jednom rečju: u svemu Njenom beše prisutna ogromna blagodat Božija. Svi savremenici koji su se udostojili sreće da vide Prečistu Bogorodicu za vreme Njenog zemaljskog života, uveravaju da je Njena spoljašnost bila obeležena divnom lepotom. Sveti Dionisije Areopagit, tri godine posle njegovog obraćenja iz mnogoboštva u hrišćanstvo Sv. Apostolom Pavlom, udostojio se da vidi Presvetu Devu Mariju u Jerusalimu, kada je ona bila već u srednjim godinama. Opisujući taj susret Sv. Pavlu, Dionisije se izražava tako da su njegov um i srce onemoćali pred sozercanjem veličine Njene božanstvene lepote i da je on bio spreman Njoj da se pokloni, kao Bogu, da samo nije propovedao da je Bog jedan. Njena odeća nikad nije bila raskošna, bila je skromna, postupci veličanstveni i sigurni; izgled ozbiljan i prijatan; reč krotka koja je tekla direktno iz nezlobnog srca; obraćanje prirodno i jednostavno. Sva lepota Njene božanstvene duše se oslikavala u Njenom licu, ali ta lepota spoljašnosti je bila samo providni veo, kroz koji je se svetlela sva dobrota Njene neporočne lepote uma i duše. U svakom postupku ona je ispunjena krotkom veličinom i mudrošću. Ona je bila slavnija i najprekrasnija od svih zemaljskih žena, zato što su u njoj, Presvetoj Devi, ne samo telom, veći i duhom, u Njenom liku spojeni sva riznica blagodati. Ponovimo reči Svetih Otaca: „Zaista u Svetoj Devi nas divi ne samo neporočna i čista telesna lepota, već naročito savršenstvo Njene duše.” Njen um je bio Bogom vođen i ka Bogu usmeren; mržnju je osećala samo prema grehu. Ona beše Deva ne samo po telu nego i po duhu, smirena srcem, bogomudra, ne brza na reči; stalno je čitala Sveto Pismo, bila neumorna u trudovima, celomudrena u razgovorima, govoreći s ljudima kao pred Bogom; Ona nikoga nije vređala nego je svima dobra želela; nikada se nikoga, ni ubogoga čoveka, nije uzgnušala, niti se kome podsmehnula, nego je sve što bi videla pokrivala ljubavlju Svojom; iz usta Njenih ništa nije izlazilo što nije izlivalo blagodat; sva dela Njena zračila su najuzvišenijom devstvenošću; spoljašnji izgled Njen beše odraz unutrašnjeg savršenstva Njenog, blagosti i nezlobivosti.

Raduj se Blagodatna!

Iz Knjige “Zemni život Presvete Bogorodice”

Ostavite komentar