Kultura

Izložba 30. Memorijala Nadežde Petrović ”Na jug, na jug! Idemo na jug” zatvorena je u utorak  10. novembra

242pregleda

 

Nagradu publike sa najviše osvojenih glasova dobila je Katarina Alempijević za ambijentalnu instalaciju ”Kroz šumu”. Nagrada podrazumeva samostalnu izložbu nagrađene umetnice u Umetničkoj galeriji Nadežda Petrović.

 Katarina Alempijević je odabrana  za izložbu 30. Memorijala zbog ”osobenosti, pojavnosti i snage bliske temperamentu Nadežde Petrović” čime je selektorka izložbe prof. dr Sarita Vujković obrazložila uključenje deset umetnica u ovogodišnji izložbeni koncept, a što je umetnica Katarina Alempijević apsolutno opravdala  izloženim radom specijalno produciranim za izložbu 30. Memorijala.  Katarinin rad je bio postavljen u prostoru Galerije koji je bio ”centralna polazna osnova iz koga su se granali slojeviti narativi i tematske celine drugih prostora”.

Katarina Alempijević je rođena u Čačku 1977. godine. Diplomirala je na slikarskom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, a magistrirala na istom fakultetu, na odseku crteža, 2003. godine. Član je ULUS-a. Studijski je boravila u projektu Međunarodnog grada umetnosti (Cité internationale des arts) u Parizu, 2009. godine. Učestvovala na brojnim grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu, a samostalno je izlagala u Beogradu, Čačku, Kotoru, Zrenjaninu, Nišu, Pragu i Parizu. Dobitnica je više nagrada, pored ostalih za grafiku na Prvom međunarodnom trijenalu grafike u Beogradu (2011) i IV EX YU konkursu na Novom Beogradu (2010); Otkupne nagrade Ministarstva kulture Republike Srbije (2007, 2009); Otkupne nagrade Galerije savremene likovne umetnosti u Nišu (2000); III nagrade na 9. bijenalu „U svetlosti Milene” u Požarevcu (2003). Radovi Katarine Alempijević se nalaze u kolekcijama Muzeja „Cepter” u Beogradu, Umetničke galerije „Nadežda Petrović” u Čačku, Galerije savremene likovne umetnosti u Nišu i Umetničke galerije Narodnog muzeja u Kruševcu.

Stejtment umetnice koji prati ambijentalnu instalaciju:

Ako ne odete u šumu, ništa se neće dogoditi i vaš život nikada neće početi.

K. P. Estes

„Kroz  šumu“, linearni prostorni crtež, sašiven je od crvenog svilenog organdina. Povezivanjem motiva crvenih cipela i šume, preispituje višestruka značenja poetskih prostora tela, kretanja, granica. Osim motivima, pokušaj harmonizacije značenjske i plastičke strukture naglašen je i prirodnom svilom, materijalom složenog porekla i istorije povezivanja kultura, a i samim ručnim radom, šivenjem.

Sašiti šumu. Šumu linija. Uz pomoć svetlosti i vazduha. Obuhvatati prazninu, dodirivati nežnost i čvrstoću. Svaka linija traži svoj put. Zajedno, one grade gotovo bestežinsku formu; preklapaju sopstvenu prozirnost, vizuelni slojevi intenziviraju crvenu boju i njeno ambivalentno značenje: život i smrt, radost i bol. U isti mah otkrivajući i skrivajući, spajaju vidljivo i nevidljivo. Poput šume: tiha je, a u njoj život vrvi.

Tragovima bajke i mita, arhetipske simbolike, lični doživljaj se kreće tankom linijom ispitujući fluidne, fragilne, promenljive prostore ženskog. Šuma je simbol ženskog principa, granica prirode i kulture, pripitomljenog i divljeg u nama, imaginacije i logosa. Ona je prag, mesto prolaska i prelaska.

Tražiti put kroz sopstvenu, unutarnju šumu. U crvenim cipelama.

Predrag Živković