KulturaOstalo

TITO, JOVANKA I GIBANICA

Crtice iz mog sela

267pregleda

Priča mi stric, imao je jednog poznanika koji je voleo tako lepo da izmišlja, plete priče, izvrće istinu… i to su svi znali, ali voleli su da slušaju njegovo lepo pripovedanje, pa su mu sve opraštali. A on sedne u sredinu, kao onaj Andrićev guslar, pa samo veze… Toliko se unese u priču, da i sam poveruje kako to ne može biti drugačije, sem čista istina. Napravi prvo dramsku pauzu, popije dve šljivovice, zagleda se u plafon i počinje… Slušaoci ne trepću, ukočeni, plašeći se da ne propuste najvažniji deo, naginju se prema njemu, naprežu sluh. Bilo je to vreme pre bioskopa i televizije, o telefonima i da ne pričam. Čista magija, kažem vam. Jedne večeri, a bilo je zimsko doba i sneg zameo sve do kućnih vrata kako ono počinje “Prokleta avlija”, okupili se ljudi kod jednog komšije na vruću. Sredili poslove, pa dokonjaju. U neko doba, prozivaju Miladina da ih malo pričom razonodi. On se kao snebiva, “sve sam vam”, veli “već ispričao”, a u stvari jedva čeka da otpočne pređu priče doživljavajući je kao stvarnu. Danas bi sigurno dobio dijagnozu podvojene ličnosti, a tada…eh, tada, na tim poselima, mobama, prelima, sedeljkama, takvi ljudi bivali su čista dragocenost. -Pričaj de, Miladine, kako si ono iš’o kod Jovanke na gibanicu. I Miladin zatvara oči i počinje… – Bilo je to u proleće še’set pete. Otiš’o ja u Beograd nekim poslom (“nekim poslom” je širok pojam, seljaci iz našeg kraja u glavni grad idu samo kod lekara i to kad nešto nije dobro, eventualno na zakletvu vojniku i tu se spisak završava). I tako, idem ja Užičkom, kad pred mene iskoči Tito! Gledam ja, bečim oči, stvarno Tito! Radio nešto po dvorištu, pa kad me vide, on izađe, raširi ruke, nasmeja se, pa mi reče:”Je li, bre, Miladine, ti bi prošao , a da ne svratiš? Ulazi unutra, Jovanka baš ispekla gibanicu.” I ja šta ću, ne ide da odbijem Maršala, uđem, tamo Jovanka upravo vadi pitu iz rerne, kaže:”Sedi, Miladine, da probaš gibanicu, ne da mi je jutros ispala dobro, prste da poližeš, i rerna dobro peče, ma odlična!” I tako ja pojedem gibanicu kod Tita i Jovanke.” Slušaju ga oni ljudi i kad je završio, jedan će: “Svi znamo, Miladine, da nas lažeš, ali tako lepo zvuči, ispričaj de, ‘leba ti, još jedared!”

Aleksandra Mišić

Ostavite komentar