Humanitarni rad

„Neću da mi bude hladno” – Nikolina (6) iz stradalnog sela Velika

151pregleda
Velika je poznata kao „mali Jasenovac”. Ovo selo kod Plava u Crnoj Gori je krajem Drugog svetskog rata pretrpelo stravično stradanjeZa samo dva sata nemački, albanski i muslimanski vojnici zverski su ubili, zaklali, odrali i zapalili preko 400 dece, žena i staraca. Od tog se zločina selo nikada nije oporavilo, a žrtve su kanonizovane kao svete. Veličani su dali ogroman doprinos i u ranijim ratovima za oslobođenje ovih prostora od okupatora.

 

U Velici danas živi znatno manje ljudi nego nekada. Život im nije lak. Posetivši selo, naišli smo na šestogodišnju Nikolinu Jokić. Mala, bistra, vesela, hitra i prelepa devojčica, ali sa jednom velikom mukom.

„Nikolina slabo čuje i nosi slušne aparate. Zato ne može da nauči lepo da priča. Ide na terapije, pa se nadamo da će biti bolje. Krenula je i u školu” – pojasnila nam je njena majka Slađana poželevši nam i dobrodošlicu u njihov skromni dom.

 

I, zaista, slušajući Nikolinu nismo uspevali da razumemo sve reči. Shvatili smo da ona mnogo više govori svojim radoznalim pogledima, širokim osmesima i dečijom razdraganošću.

„Ona je naša mezimica i svojom vedrinom daje nam snagu da se borimo čak i onda kada klonemo. Nažalost, njen najstariji brat Svetislav (19), takođe, ima probleme. Išao je u školu za decu sa smetnjama u razvoju. Pored njih dvoje, imamo još Bogdana (16) i Dijanu (13) koji su, Bogu hvala, zdravi. Đaci moji zbog škole svakog dana pešače po četiri kilometra do glavnog puta gde ih kupi autobus” – dodala je majka.

 

Porodica Jokić živi u kamenoj kući staroj skoro 50 godina. Snažan zemljotres koji je pogodio njihovo područje pre par godina dodatno je oštetio ovu, ionako, neuslovnu kuću.

 

Dragan je, nažalost, uklještio peti pršljen, pa ne može da radi ozbiljnije poslove, taman da i ima nekog posla. U takvim uslovima nije lako podizati četvoro dece.

„Trudimo se bar da obrađujemo nešto malo zemlje. Držimo i jednu kravu, konja i sedam ovaca. Veliki nam je problem i dug za struju od 1.400 evra. Od sigurnih primanja imamo samo socijalnu pomoć i dečiji dodatak što iznosi ukupno 192 evra. Jedva preživljavamo, tako da nam je trenutno nezamislivo to da otplatimo” – kaže još otac.

 

Šetajući oko kuće s junakinjom naše priče Nikolinom, saznali smo da joj, za sada, majka radi domaće zadatke. Grickajući grisine otkrila nam je i svoju jedinu želju:

„Neću da mi bude hladno.”

 

Božić je simbol rađanja nade, a misija Humanitarne organizacije Srbi za Srbe je ispunjavanje dečijih želja. Da bismo uneli božićnu čaroliju i u život male Nikoline, biće potrebno puno posla. Plan je da porodici Jokić pomognemo oko sanacije kuće, nabavke pokućstva i poljoprivedne mehanizacije. Za uspešnu realizaciju akcije potrebno je preko 10.000 evra. Ulepšajmo Nikolinino detinjstvo i pokažimo da nismo zaboravili Veliku!

 

Detaljnije o Nikolini i njenoj porodici možete pročitati ovde: https://www.srbizasrbe.org/necu-da-mi-bude-hladno-nikolina-6-iz-stradalnog-sela-velika/

 

 

Ostavite komentar