Kultura

Akademik Matija Bećković

81. rođendan

279pregleda

Na današnji dan pre 81 godine, 29. novembra 1939. godine, u Senti je rođen akademik Matija Bećković, jedan od najvećih savremenih srpskih pesnika i mislilaca, ljudi koji na najlepši mogući način oblikuju, bogate i oplemenjuju naš jezik i kulturnu baštinu. Posebnaa čast nam je to što je ličnost kao što je gospodin Bećković počasni član Udruženja Čačana u Beogradu.

Matija Bećković je osnovnu školu završio u selu Velje Duboko, niže razrede gimnazije u Kolašinu i Slavonskom Brodu, a višu gimnaziju sa maturom u Valjevu. Školske 1958/59. godine upisao se na Filološki fakultet u Beogradu, na grupi za jugoslovensku i opštu književnost. Prvu pesmu štampao je kao gimnazijalac 1957. u “Mladoj kulturi”. Između ostalih objavio je i sledeće knjige: Vera Pavladoljska (bibliofilsko izdanje Radomira Stevića Rasa, 1962), Metak lutalica (Prosveta, 1963), Tako je govorio Matija ( Prosveta, 1964. i 1965 ), O međuvremenu (Matica srpska, 1968. i dopunjena izdanja: Znanje, Zagreb, 1979, BIGZ, 1985. i 1986, Matica srpska 1990), Če — tragedija koja traje (sa Dušanom Radovićem, nezavisno izdanje Slobodana Mašića, 1970, Rad, 1989), Reče mi jedan čoek (Prosveta, 1970, 1976), Međa Vuka Manitoga (SKZ, 1976, 1978), Lele i kuku (Prosveta, 1980), Poeme (SKZ, 76. Kolo 1983. i divot izdanje Kola 1986), Služba Svetom Savi (Glas crkve, 1987. i 1989), O Njegošu (Glas crkve, 1988), Kosovo, najskuplja srpska reč (Glas crkve, 1989), Kaža (SKZ, 1988, 1989), Čiji si ti, mali? (BIGZ, 1989, 1990), Dvadeset i jedna pesma (Rukopisna zbirka Milić Rakić, Valjevo, 1990), Nadkokot (bibliofilsko izdanje, grafike M. Kapora, Disovo proleće, Čačak, 1990), Bogojavljenje (Rad, 1990), Izabrane pesme i poeme (BIGZ, 1990), Moj pretpostavljeni je Gete (Razgovori 1968 — 1990, Knjižarnica Obradović, 1990), Služba (SKZ, 1990), Ovako govori Matija (Dečje novine, 1990), Sabrane pesme u šest knjiga Metak lutalica, Reče mi jedan čoek, Međa Vuka Manitoga, Lele i kuku, Kaža, Čiji si ti, mali? (izdanje SKZ, BIGZ; Univerzitetska riječ, 1990. i 1992), Ovo i ono (Dnevnik, 1995), Potpis (bibliofilsko izdanje Jovice Veljovića, Hamburg, 1995), Ćeraćemo se još (Oktoih 1996), Pokajnica (Orašac 1997), Put kojeg nema (Srpska književna zadruga 2010), Tri poeme (Srpska književna zadruga, 2015), Sto mojih portreta (Novosti 2018).

Bećkovićevi prozni i poetski tekstovi priređivani su za pozorište i izvođeni na domaćim i stranim scenama. U Savremenom pozorištu u Beogradu izvedena je 1970/71. komedija Matije Bećkovića “Beograd nekad i sad”, sa istoimenim komedijama Sterije i Nušića. Adaptirao je sa Borislavom Mihajlovićem Mihizom “Gorski vijenac” Petra II Petrovića Njegoša. Predstava je izvedena na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu 1980. Dramska poema “Če  –   tragedija koja traje” (sa Dušanom Radovićem) prevedena je na nemački (Che – Tragodie, die Andayert, Verlag Aytoren, Frankurt am Main, 1969) i engleski jezik (Che: A Permanent tragedy, New York, Harcourt Brace Jovanovich, 1970), a izvođena je kao radio – drama na mnogim stanicama u Njemačkoj i u pozorištu u Vašingtonu.

Zapisi iz knjige “O međuvremenu” prevedeni su na engleski jezik pod naslovom Random targets (New York, Harcourt Brace Jovanovich, 1970). Bećković je priredio za štampu (napisao predgovor i izvršio izbor iz cjelokupnog pjesništva) dvije knjige: Petar II Petrović Njegoš: “Pustinjak cetinjski” (Slovo ljubve, 1979), Sima Milutinović Sarajlija: “Igraljke uma” (Slovo ljubve, 1981). Video kasetu “Reče mi jedan čoek” snimao je Petar Božović, a zvučnu kasetu “Matija govori”, radio — fonsko izdanje Bećkovićevih govora, objavio je Dragoslav Simić. Na Filozofskom fakultetu u Nikšiću održan je naučni skup posvećen književnom djelu Matije Bećkovića, a potom je objavljen i zbornik Poetika Matije Bećkovića (Oktoih, 1995). Objavljena je i knjiga Stevana Kodrića “Njegoš i Matija” (Unireks, 1994) i Dragana Lakićevića “Reče mi jedan čoek” (Obodsko slovo, 1996).

Za svoje pesništvo Bećković je dobio nagrade: Milan Rakić, Oktobarsku, Sedmojulsku, Zmajevu, Disovo proleće, Belovodsku rozetu, Zlatni krst kneza Lazara, Ravnogorsku, Stefan Mitrov Ljubiša, Veliku Bazjašku povelju, Jovan Marić, Laza Kostić. Nagrada Tipar za 1996. godinu dodjeljena je Bećkoviću za poemu “Ćeraćemo se još”. Godine 2016. dobio je nagradu za životno delo Instituta “Ivo Andrić” iz Andrićgrada.

Za dopisnog člana SANU Matija Bećković izabran je 1983. godine, a za redovnog 1991. godine.

Udruženje Čačana u Beogradu ponosi se što u svojim redovima ima ovako posebnog i vrednog člana, vrhunskog pesnika, govornika, mislioca, umetnika pisane i izgovorene reči. Želimo gospodinu Bećkoviću dobro zdravlje i puno nadahnića iz koga će proisteći još briljantih dela koja definitivno bogate srpsku kulturnu baštinu.

S poštovanjem,
UDRUŽENJE ČAČANA U BEOGRADU

Ostavite komentar