Iza košarkaša i reprezentativca Andreja Bjelića ostala je prva i vrlo uspešna sezona u madridskom Realu, kako u školi tako i na košarkaškim terenima.

„Zadovoljan sam sa školskom godinom, ali i sa pruženim partijama. Žao mi je što nismo savladali Barselonu u finalu jer je jedna sekunda odlučila pobednika. Ipak, možemo biti zadovoljni jer smo uzeli kup, potom, internacionalne turnire. Juniorska ekipa Reala je uzela Evroligu, ali ostaje žal za kadetskim finalom. Kao neka vrsta utehe ostaje podatak da sam bio MVP na četiri, od pet turnira. Timski posmatrano, ali i individualno uspešna godina“, ističe Bjelić.

Da li je bilo vremena za odmor?

„Pa nešto malo jer sada počinju pripreme za EP na Kritu. Krećemo za Divčibare gde ćemo se spremati za kontinentalno prvenstvo. Nadam se da imamo velike šanse, optimista sam, ali videćemo“.

Šta nakon Evropskog prvenstva?

„Pa nekoliko dana provešću kod kuće, da se pozdravim sa najmilijima, pa pravac Madrid. Očekuju me dve juniorske sezone u kojima imamo najviše ambicije. Real želi da ponovo bude prvak Evrope, šampion Španije, kraljevski tim ima samo najviše ambicije“, zaključuje Bjelić.

Trener Aco Bjelić, otac Andreja, izneo je interesantan lokal patriotski podatak.

„U delu Čačka, a na prostoru od 200 metara, rodili su se i živeli jedan Dragan Kićanović sportista 20 veka. Pa da pomešamo, zgrada do zgrade, mali Jovan Milošević koji je igrač Štitgarta. Idemo dalje, na istom košu je igrao Marko Malina Marinović, moj sin Andrej, ali i ja sam tu šutirao. Dalje, poznati košarkaš Dejan Čuri Vukosavljević, pa Vanja Savić odbojkaška reprezentativka i Milan Jovanović Mrva, reprezentativac Crne Gore. Prečka na Vembliju se još trese posle Mrvinog šuta za Sokolove“, konstatuje Aco Bjelić.                

Đ. Mečanin