Ekonomija

Beli luk donosi i do 3.000 EUR po hektaru – Ipak uvozimo 70% ovog skupog povrća

22views
Beli luk i dalje većinom uvozimo iako malobrojni domaći proizvođači ovog lekovitog i zdravog povrća od njega lepo žive. Južni Banat prestonica je proizvodnje belog luka u Srbiji, uzgajaju se obično sorte “bosut” ili “zimac”, a ratari računaju da se već na malim količinama od deset ari na svaki uloženi dinar zaradi minimalno četiri.
Sa dva ili tri hektara pod belim lukom jedna porodica može pristojno da živi. Po nekim računicama od hektara belog luka može da se zaradi čak i milion dinara, jer na tom jednom hektaru ratari mogu da imaju i do 10 tona prinosa.
Vesna Kanački iz Sakula čija porodica beli luk uzgaja već 20 godina na površini od tri do četiri hektara, kaže da je zarada pristojna, ali da omeri zasađenog i dobijenog luka u našoj zemlji nisu još blizu nekim zemljama sa razvijenijom poljoprivredom, na primer Španije, gde se na tonu posađenog dobije čak deset tona belog luka.
– Svaka čast ko kaže da zarađuje ogromne pare od hektara belog luka, ali kod nas je prinos po hektaru obično oko pet tona, a zasadi se oko 800 kilograma semena. Obično se sve proda u Beogradu ili Novom Sadu. Cena je trenutno oko 200 dinara za kilogram. No mnogim ratarima treba novac odmah, pa prodaju i po evro za kilogram čim izvade luk, ne čekaju jesen i bolje cene. U septembru vam je već većina belog luka pokupovana od paora – rekla je Kanački.
U atarima u okolini Sakula beli luk je zasađen na oko 50 hektara, tako je i po drugim selima Južnog Banata i u okolini Zrenjanina, gde se proizvodnja polako proširuje. Ono što muči gazdinstva je manjak radne snage. Jedna porodica na većim površinama ne može sama da ručno povadi sav luk. Sa druge strane, on je osetljiv na vlagu i ako se poput ove kišne godine, ne izvadi na vreme, propada.
Prva godina zahteva najveća ulaganja, procenjuje se oko 3.000 EUR po hektaru. Kilogram semena je 300 dinara kod paora, a na poljoprivrednim institutima nije ispod 500 dinara.
Već sledeće godine ulaganja su manja jer bi najbolje glavice trebalo da se ostave za semena. Ulaganja su još i bacanje stajnjaka, prskanje par puta, te angažovanje radne snage za kopanje i vađenje.
Inače, do 70% belog luka uvozimo, većinom iz Kine. No, ono što pogoduje srpskim proizvođačima je kvalitet domaćeg belog luka, koji se na pijacama i u marketima i te kako primeti.
Milan Prostran, agroekonomski analitičar, smatra da se nismo snašli u uslovima potpune konkurencije i došli do toga da u velikim količinama uvozimo i beli luk, iako je veoma isplativ za proizvođače.
– Tržište nam je toliko otvoreno da domaći paor ne zna sa koje strane će ga kojim proizvodom napasti. Treba regionalizovati proizvodnju, te subvencije usmeriti na one kulture koje u određenom podneblju dobro rađaju – kaže on.
Izvor: eKapija

Ostavite komentar