MOZZART SPORTSport

Marko Bačanin: Loše uspomene nosim iz Jagodine, Vojvodine, Javora, Slovenije, možda štrajk glađu donese neki pomak

Markov brat blizanac opor ukus nosi iz Jagodine, ali sa 22 godine mora da ostane optimista!

80views

Tokom štrajka glađu bivših fudbalera Borca i Jagodine, koji je juče okončan, sreli smo braću blizance Marka i Strahinju Bačanin (9. jul 1998. godina). I oni su štrajkovali glađu sa nadom da će dobiti novac koji im nije isplaćen od strane FK Jagodina.

Rođeni Smederevci, kao dečaci, došli su u klub iz Jagodine gde su parafirali stipendijske ugovore. Već sa petnaest godina, kao perspektivni fudbaleri, počeli su da se susreću sa mnogobrojnim problemima.

Pojedinosti nam je prvo izneo dva minuta stariji brat Marko.

“Prošao sam kroz mlađe selekcije Smedereva odnosno Sartida. Jedno vreme trenirao me sadašnji sportski direktor Ferencvaroša, a iz moje generacije su Adžić, Mašović, Račić… Sa petnaest godina došao sam u superligaša Jagodinu, bio sam jedan od najmlađih igrača pri prvom timu, parafirao sam stipendijski, a ponuđen mi je profesionalni ugovor. Za tri godine promenio sam, tačnije brat, majka i ja, tri stana. Klub nije plaćao stanarine, vlasnici stanova su bili maksimalno tolerantni, ali smo na kraju završavali na ulici. Od 36 stipendija, za tri godine, isplaćene su mi možda pet ili šest”, ističe za Mozzart Sport Marko Bačanin.

Naš sagovornik podvlači da je u poslednjih pola godine provedenih u Jagodini doživljavao noćne more.

“Ostalo mi je šest meseci stipendijskog ugovora i ponuđeno mi je da parafiram prvi profesionalni. Normalno, zbor loših iskustava, odlučio sam da ne potpišem. Bio sam praktično socijalni slučaj, stipendije nisam dobijao, stan nisu redovno plaćali, došao sam iz Smedereva, a trebalo je trenirati. Onda su krenule ucene i mobing. Udaljen sam iz ekipe, morao sam da treniram samostalno i to u terminima od šest, sedam ujutru. Nisu to bili ni pravi treninzi, samo sam primoravan da trčim. Na svakog mladog čoveka to ostavlja trag na psihu, ali sam se borio i mislim izborio. Inače, nisam realizovao ugovor sa Malagom, Ujpeštom, jer su u Jagodini tražili veći novac za transfer. Želeli su da zarade novac, ali ne i da ulože u mene”.

Razmišljali ste da oprostite potraživanja sa željom da odete u zdraviju sredinu.

“Kada su počela psihološka maltretiranja rešio sam da tužim klub bez obzira što mi je ugovor isticao. Cifra je blizu pola miliona dinara. Već tri i po godine arbitražna komisija je donela odluku u moju korist, ali ni dinar nisam naplatio. Potom sam prešao sam u novosadsku Vojvodinu. Bio sam član “lala” godinu i po dana sa potpisanim stipendijskim ugovorom. Ni Voša mi nije isplaćivala stipendije, a ponovo sam bio ucenjivan. Trebalo je da pređem u grčki klub, ali je sekretar Vojvodine tražio da oprostim dug da bi mi dao potrebne papire, TMS ispisnicu. Sve to u minut do završetka prelaznog roka. Oprostio sam dug Vojvodini da bih sreću tražio dalje. U Grčkoj nisu uplaćivali novac preko računa. Posle šest meseci prešao sam u Sloveniju gde sam možda igrao najbolji fudbal i stigao do velikog rezultata. Međutim, i Slovenci su gledali samo svoje interese, ne igrača, pa su me i tu ucenjivali. Ostalo je šest meseci do isteka ugovora, ponudili su mi raskid, ali nisu isplatili novac za poslednjih pola godine, a imali su obavezu”.

Imate 22 godine i mnogo negativnih iskustava u fudbalu.

“Fudbal je mnogo napredovao, ali je postao biznis, pre fudbala, sporta, fer pleja. Svako posmatra samo svoje interese. I menadžeri gledaju da što više iskoriste fudbalere, čini mi se da svaki drugi čovek želi da postane menadžer igraču. Iz Slovenije sam se vratio u Srbiju, Javor, na šest meseci. U Ivanjici sam parafirao ugovor u kome samo klub, u svakom trenutku, može da raskine ugovor. Priča, na početku prelaznog roka, bila je ti si nam prva opcija. Međutim, ukoliko se pojavi bolje rešenje, u minut do 12, mogu da te oteraju kao kučence. Iz Ivanjice sam prešao u Sombor pa u Nove Banovce. Sad sam konačno slobodan igrač”.

U Čačak ste došli da podržite kolege koji su igrali u Borcu, a ostali su bez svog novca.

“Mi smo u Jagodini imali sastanak sa predsednikom Draganom Markovićem Palmom. Ništa se nije pomerilo sa početne crte, možda će ovo pojavljivanje, i štrajk glađu, u Čačku doneti neki pomak”, zaključio je Marko i prepustio diktafon mlađem Strahinji koji je takođe štrajkovao glađu.

“Te 2013. godine, po pričama ljudi iz Jagodine, je izgledalo kao da će sve biti bajno. Međutim, odmah su krenuli problem, prvo sa stanom u koji su nas smestili, majku, brata i mene. Gazda tog stana je bio korektan, ali nam je kazao da je i ranije imao problem sa fudbalskim klubom i kirijama. Uz izvinjenje našli smo se na ulici, pa u drugom, a posle šest meseci i u trećem stanu. Naši stipendijski ugovori bili su po 10.000, 00 u prvoj, 15.000, 00 u drugoj i 30.000, 00 dinara u trećoj godini. A dug FK Jagodina, Marku i meni, je po 3.000 evra. Kod poslednjeg stana, u kom smo živeli, naša majka je nekako skupila novac za tri kirije, 450 evra, koji nikad nije refundiran”.

I Strahinja se osvrnuo na Markov slučaj sa Malagom.

“Malaga je bila spremna da uzme Marka kao klinca, ali Jagodinci su tražili pet puta veći novac. Bili su, kao i obično, alavi na pare. Uz to, nismo želeli da potpišemo ugovore sa sinom Gorana Milanovića koji je bio, nazovite, menadžer. Potom su Marku kazali da izađe iz autobusa kojim je trebalo da putujemo na utakmicu. Niko nije znao razlog, izašao je Marko, ali sam se i ja solidarisao. Onda smo kažnjeni sa ranim jutarnjim treninzima na kojima smo samo trčali. Nisu nam dozvoljeni drugi rekviziti. Više je bolelo što smo izdvojeni od ekipe sa kojom smo bili kao braća”.

Međutim, u trenutku kada se ekipa borila za opstanak vraćeni ste u tim.

“Da, želeli smo da pomognemo drugovima. Pobedili smo Zvezdu sa 4:0, Vojvodinu sa 3:1 i sačuvali smo rang takmičenja. I pored svega sve najbolje mogu da kažem za trenera, saigrače iz Jagodine, ali ne i za Gorana Milanovića”.

Ni vaša majka nije bolje prošla.

“Kao radnici FK Smederevo, u kome je provela deset godina, ponuđen joj je posao u FK Jagodina. Ne moram da kažem da joj nisu isplatili sve plate. Bilo joj je teže nego nama, samohrana majka koja je prolazila kroz pakao”.

Vi ste iz Jagodine narednih šest meseci bili u Vršcu.

“Tako je, a potom je stigao poziv iz Rada. Prošao sam probu na Banjici i bilo je sve u redu. Onda sam dobio ponudu da sporazumno raskinemo ugovor uz obećanje da će nas isplatiti kada dobiju novac od nekog transfera. Politika u Radu je da igračima ne ostaju dužni. Međutim, opet sam ostao kratkih rukava mada sam u tom periodu bio na operaciji prednjih ukrštenih ligamenata. Kao da smo ih prizvali, Građevinari su se juče javili i žele da pronađu rešenje da isplate dugovanje. Pored svih ovih gorkih iskustava biću uporan, optimista, sa osmehom jer želim da u narednih deset godina igram fudbal”, zaključio je Strahinja Bačanin.

IZVOR: MOZZART SPORT

Djurdje.mecanin@mozzartbet.com

 

 

Ostavite komentar