Miško Ražnatović: Mega je jedini tim na svetu koji igra na ovakvom nivou, a ima samo dve ili tri vozačke dozvole
Čuveni menadžer ističe da bi voleo da prespava dve, tri godine i dočeka da Megini igrači rođeni 2008/09. godine postanu seniori jer imaju neverovatan talenat. Takođe, podvlači da se za Aleksu Avramovića raspitivalo više klubova iz NBA lige!
U Beogradu je bilo 89:90 za Borac Mozzart, u Čačku se Mega Mis u punoj meri revanširala Čačanima, 78:94, uz šestoricu dvocifrenih igrača. Beograđani i ove sezone imaju mlad tim u kome većina igrača nije napunila dvadeset godina. Gostovanje Miška Ražnatovića, čuvenog advokata i sportskog agenta, iskoristili smo za prijatan razgovor, uz prisećanje na jednog od prvih igrača koje je zastupao, Sašu Savića. Potom smo pomenuli Aleksu Avramovića, za koga nam je Miško kazao da je najbolji igrač iz Čačka koga je zastupao. Podsetio nas je Ražnatović na Avramovićev odlzak iz KLS – a u Italiju. Da je gledao i doček, posle SP, u Čačku i u šali nam kazao da je bio ljubomoran na Aleksu. Bilo je reči i o atmosferi na Partizanovim i Zvezdinim utakmicama… Da bi večiti napunili dvoranu koja prima i trideset hiljada navijača, ali prvo smo pričali o Megi.
Kako uspevate da sastavite, po ko zna koji put, odličan tim od ovoliko mladih košarkaša?
„Generalno gledano, mladi igrači vole da dođu u Megu jer znaju da će dobiti dosta minuta i dosta slobode što su bitni faktori za razvoj. Evo, Lovro Gnjidić je kod nas samo deset dana, a igra odlično. Međutim, nije suština u tome, suština je u stalnom osmehu na njegovom licu, u dobrom raspoloženju, sa velikom voljom da radi, trenira… Kao i svi ostali igrači Mege. Mislim da u domaćim, srpskim medijima nije dovoljno potencirana mladost Meginog sastava. Sa druge strane, jako je potencirano u Evropi, još više u SAD – u, gde se govorilo da je Mega najbolji evropski koledž tim. Pre bih rekao da je ovo najbolji evropski srednjoškolski tim jer su dvojica igrača 2005. godište, mnogo igrača je rođeno samo godinu dana ranije, praktično su srednjoškolci“, podvlači na početku razgovora Miško Ražnatović.
Da se malo našalimo, koliko vozačkih dozvola imate u ekipi?
„Nije šala, momci ukupno imaju dve ili tri vozačke dozvole, ali igraju jako kvalitetno, što su potvrdili i u Čačku. Znamo svi da nije lako nastupiti u dvorani kraj Morave. Naročito ove sezone, jer je ovo najkvalitetniji sastav koji Borac Mozzart ima od kada nastupa u ABA ligi. Borac je našao trojicu dobrih stranaca, a veoma dobri su domaći igrači koji nisu Čačani, Tasić i Rebrača, i tradicionalno imaju dobru čačansku bazu. Od minus devetnaest Borac je stigao na minus tri, ali niko od mladića nije gubio glavu. Za Megu su igrali Jokić, Micić, Novica Veličković, ali nikad te ekipe nisu odigrale utakmicu u Čačku kako su ovi momci odigrali poslednji duel sa Čačanima“.
Pošto ste se pohvalno izjasnili o Čačanima, šta prognozirate za ovaj tim Borac Mozzarta?
„Sigurno će se sada boriti za plej – of. Ranijih godina svi smo ih posmatrali pomalo potcenjivački jer nije bilo atletike, trčanja… Imali su dobar šut po tradiciji, ali ove sezone igraju modernu košarku. U Beogradu su gubili petnaest razlike i dobili su Megu. Sada je Mega imala plus devetnaest, Borac Mozzart se vratio, ali smo dobili utakmicu. Da ne zvuči kurtoazno nakon pobede, odličan je poraženi sastav, stvarno mislim da Borac Mozzart ima kvalitetan tim“.
U Vašem poslu visoko ste podigli lestvicu. Još uvek radite sa puno motiva i ljubavi?
„Da se malo našalim. Voleo bih da prespavam dve, tri godine i dočekam da Megini igrači rođeni 2008/09. godine postanu seniori. To je nešto najtalentovanije što je Mega imala, četvorica igrača, možda i petorica, imaju neverovatan nivo talenta. Oni su rano stigli kod nas i od starta su učeni da igraju brzo, da visoki igrači povuku loptu, da šutiraju, da napad traje kratko… Nije pedagoški da u tom uzrastu pominjem imena, ali budimo strpljivi. Za njih će se čuti“.
Šta nam možete reći o večitim rivalima?
„Imaju veliko breme dobrih rezultata. Ljudi su ludi za košarkom. Ta atmosfera na Partizanovim mečevima, na Zvezdinim utakmicama… Partizan bi napunio dvoranu koja prima trideset hiljada navijača. Pa pogledajte poslednji derbi, videćete i utakmice koje dolaze. I Zvezda bi privukla još deset hiljada navijača. E, sada, dolazimo do imperativa pobede kada moraš da ispuniš i zadovoljiš ambicije armije navijača. Kako da dobiješ meč, a istovremeno pružiš šansu mladim košarkašima. Zbog toga je Mega značajna, dali smo Topića, ali Jović je 2005. godište, Đurišić je godinu stariji, na Miljenovića, sa tek 22 godine, gledamo kao na veterana. Nadam se da će jednog dana igrati za našu reprezentaciju“.
Kakav je domet Miljenovića?
„Miljenović je, prelaskom Topića u Zvezdu, dobio značajniju ulogu. Ljudi nemaju strpljenje jer on je sedam godina mlađi od Alekse Avramovića, a igraju istu poziciju. I sad pogledajmo kako je izgledala Aleksina sezona pre sedam godina, to nije bila ABA liga. Ljudi moraju da veruju u igrače koji, sa druge strane, moraju da marljivo rade“.
Kakva je budućnost srpske košarke?
„Malo sam zabrinut. Ima talenata, ali nema puno klubova gde mogu da dobiju minute i pravo na grešku. Bez toga se teško napreduje, a vidite, moguće je. Mega je nikad mlađa, a ima skor 8:7, igra lepu košarku, svaka utakmica donosi veliki broj poena, preko 90 i svi uživaju. Na ovom nivou je moguće, na nivou Zvezde i Partizana nije. Tu se pre svega očekuje rezultat“.
Profesionalna srpska liga ili ABA. Vaš stav?
„Često sam razmišljao o tome, ne znam… Kada bi se igrala srpska liga, bez ABA lige, to ne bi bila tragedija kao pre tri godine. Između ostalog jer se pojavio subotički Spartak koji, bez dileme, ima tim za ABA ligu. Ne bi se borio za opstanak. Dalje, Vojvodina je veoma blizu da bude na nivou ABA lige, Novi Sad je sjajan košarkaši grad. Uzdiže se Vršac, Zlatibor, pa imamo više od sedam klubova sa odličnim kvalitetom. Međutim, smatram da ne smemo da gasimo ABA ligu, već da nađemo način da regionalna liga bude što bolja. Dalje, utakmice juniora i kadeta Mege sa večitima bili su uvek derbiji. Sada imamo situaciju da se Partizan nije plasirao u Roda juniorsku ligu, što je katastrofa za te momke. Mi smo pobeđivali sa po 30 poena razlike, naše mlađe selekcije ukupno imaju jedan poraz, što nama nije cilj. Bitno je da izbacimo igrače za prvi tim“.
Ljudi iz hrvatskih timova imaju poseban problem jer paralelno igraju i utakmice domaće lige, a nisu baš finansijski moćni?
„Košarkaški savezi moraju da budu servisi svih klubova, a tamo se to ne dešava. Oni guraju svoju priču, čak nekada i namerno zakazuju utakmice na štetu ABA takmičenja. Maltretiraju igrače jer ne shvataju da bi igrači bili bolji za reprezentaciju, oni moraju i da treniraju. Igrači koji igraju u ovakvom ritmu, kao u Hrvatskoj, ne treniraju. Primer Lovra Gnjidića, on je došao kod nas, a njegov nivo fizičke spreme je daleko ispod nivoa igrača Mege. Hrvatska košarka nije u sjajnom stanju, a na ovaj način savez seče granu na kojoj sedi. To je moje mišljenje. Naravno, njihovo pravo je da misle i rade na svoj način. Tradicionalno jedan, dvojica igrača su kod nas i posle dobrog rada postaju vrhunski igrači. Ne znam zašto Zadar ili ko već ne bi pružao takve mogućnosti mladim košarkašima. Na opšti prosperitet košarke, jer meni kao čoveku koji zastupa igrače, bitan je njihov napredak“.
Vaše menadžersko zastupanje igrača počelo je od Saše Savića Cvike. Koji je najbolji igrač iz Čačka koga ste zastupali?
„Sećam se dana kada je prešao u Radnički jer je u tom trenutku to bilo jako bitno za mene. Bio je izuzetan momak. Aleksa Avramović je najbolji igrač iz Čačka koga sam zastupao jer je mnogo uradio minule godine,dostigao je kvalitet, čak sam iz NBA dobio dosta pitanja o Aleksi. Ipak, suština je što je drag i simpatičan momak sa kojim imam odličnu komunikaciju. Iz KLS – a je teško otići u Italiju, sa njim sam to uspeo i stvarno sam se lepo osećao posle Aleksinog prelaska u Vareze. Nismo baš sanjali, ali ostvarilo se da osvoji srebro na Mundijalu, da u džep stavi najboljeg beka NBA lige… Video sam i doček posle SP u Čačku, niko nije imao takav doček, čak sam bio i ljubomoran na njega, ha, ha, ha, zaslužio je to Aleksa“.
Partizan ili Zvezda, kome dajete prednost?
„Teško je reći. Ko bude imao prednost domaćeg terena, taj je u prednosti. Samo jednom je domaćin, u finalu ABA lige, za poslednjih pet godina, izgubio. Zvezda od Budućnosti, kada svakako nije bilo očekivano. Objektivno, Partizan je bio dominantniji, a derbi se završio onakvom pobedom Zvezde. Kada bi se za dva dana ponovo igrao derbi, a parket bio crno – beli, dobio bi verovatno Partizan. Još ništa nije gotovo“.
Fajnal – for 2026. godine u Beogradu?
„O tome će se odlučivati naredne godine. Bez dileme, najbolji završni turniri su u Beogradu. Na hiljade puta sam čuo od stranaca da je potrebno da se na pet godina potpiše ugovor da Beograd bude domaćin. Poput Niša, koji je domaćin Kupa Radivoja Koraća. Kada odete u Berlin na fajnal – for, košarka je super, ali taj grad ne živi za to jer ima hiljadu drugih dešavanja. U Beogradu život staje, svi pričaju o finalnim mečevima, dva, tri dana pre turnira, pa i jako dugo i nakon njih. Beograd i Srbija žive za košarku“, zaključio je Miško Ražnatović.
Pišu: Đurđe Mečanin/Nikola Minović
Foto: Đ. Mečanin