Deca, učesnici radionica „U naručju Hilandara“ i dečji hor „Irmos“ dočekali su goste iz Hilandara sa velikom radošću. Mališani “Irmosa” pevali su “Himnu Svetom Savi” , a iguman je svima darivao ikone Presvete Bogorodice Trojeručice. Druženje sa hilandarskim ocima nastavljeno je u galerijskom prostoru „Teofila 1198“. Zablagodarivši na dočeku, hilandarci su čas književno – verske radionice, koju vodi veroučiteljka Irena Čolović, proveli u razgovoru sa decom.

Iguman Metodije im je govorio o svom detinjstvu, školi koju je pohađao, o omiljenim predmetima, dok su otac Mitrofan i otac Marko izneli zanimljivosti iz perioda kada su oni bili đaci. Deca su postavljala brojna pitanja, na koja su monasi odgovarali.

Otac Mitrofan je prisutnoj deci ispričao da je, kada je i sam bio dete, voleo da bude radio TV mehaničar.

“Pošto u mom mestu nije bilo te školske struke, nego u Sarajevu primili su me u školu. S obzirom da moj otac nije imao materijalnih mogućnosti da me školuje, morao sam da tražim da me prime u dom, ali me nisu primili. Vratio sam se i upisao se u ekonomsku školu. Tako da nisam upisao ono što sam  želeo”.

Jedna od priča igumana Metodija nadovezala se na ime oca Mitrofana jer u manastiru Hilandaru uvek moraju da budu monasi koji nose ime Mitrofan i Nikanor.

“Evo, ovde je otac Mitrofan, a gore o. Nikanor. (na TV – u je išla jedna od emisija o Hilandaru, Prim. aut.) On je zadužen za vino.  Zašto je to tako? U neko staro vreme  kad su još bili oni brodovi jedrenjaci bila su neka dva brata iz tadašnje srpske Dalmacije i oni su se bavili prodajom olova. I oni su brodom vozili olovo da prodaju tamo negde gde su već išli i svrate da se poklone u manastir Hilandar, pa da nastave dalje. Kada su završili molitvu u Hilandaru i kada je trebalo da krenu dalje nikako nije bio povoljnog vetra. A znate kako je bilo kada su bili oni jedrenjaci, oni su čekali vetar i uvek se pojavi, međutim danima se nije pojavljivao povoljan vetar i onda su oni razmišljali šta bi to moglo da bude. Onda im je neko predložio, ili su se sami setili, pošto u to vreme hilandarska crkva nije imala dobar krov i onda su oni rešili da uzmu jedan deo olova, koliko je potrebno, da poklone, da se pokrije crkva tim olovom. Kako su oni poklonili Hilandaru to olovo, odmah je krenuo povoljan vetar. I onda su oni otišli tamo gde su krenuli, prodali olovo i tako su usput razgovarali o tome kako se dešavaju čuda na Svetoj Gori i odlučili da ostave sve i postanu monasi. Onda su se oni zamonašili i dobili imena Mitrofan i Nikanor. I pošto to olovo još uvek, posle toliko vekova pokriva hilandarsku crkvu, onda u čast i zbog sećanja na njihov dar i čudo koje se desilo, kod nas uvek treba da budu dva monaha koji se zovu Mitrofan i Nikanor”, ispričao je dečici interesantnu priču Iguman Metodije.

Foto: Đ.M.

Tekst: N. M.