NEMANJA MILOŠEVIĆ: U Venecueli je postojao rizik od otmica, pljačke i svega drugog
Poznati košarkaš, svojevremeno reprezentativac Crne Gore, ističe da je zahvaljujući košarci video različite delove Evrope i sveta!
Zahvaljujući ocu i starijem bratu, još kao osmogodišnje dete, Nemanja Milošević “uplovio” je u košarkaške vode. Pored najbližih, košarkaškog uzora imao je u Predragu Saši Daniloviću, koji je svojevremeno briljirao u Evropi i SAD – u. U navijačkom srcu nosi podgoričku Budućnost, ali i italijanski Brindizi. Od utakmica, iz dosadašnje karijere, izdvaja mečeve za rumunski Rovinari sa kojim je uzeo treće mesto u FIBA Evročelendžu. Mozzartovom plemenitom kladiocu, geografski, najlepše je bilo u Italiji, timski izdvaja sastav Rovinarija, ali i ekipu MZT – a, od prošle godine, koja je bila prilično kompaktna, prijateljska i složna. Kao najveće košarkaško ime, sa kojim je igrao, Nemanja izdvaja Nikolu Vučevića.
O košarkaškim iskustvima iz Venecuele, naš sagovornik Nemanja Milošević kaže:
“Menadžer mi je predložio Venecuelu kao novu košarkašku destinaciju. Bio je avgust i jek sezone. Dobio sam informaciju da je liga jaka, da ima puno stranaca, ali sam razmišljao zbog supruge i sina koje bih morao na izvesno vreme da ostavim. Potom, agent mi je kazao da bi u Venecuelu išao i Milan Milošević sa kojim sam igrao u Budućnosti. Dogovor je pao. Sa Minjom sam se našao u Istanbulu i krenuli smo ka Venecueli”, ističe Milošević.
Malo je reći da je Venecuela egzotična zemlja?
“Još u ambasadi su nas upozorili da je život u Venecueli problematičan. Stranci ne smeju sami da se kreću na ulicama i za svako mesto, osim dvorane, hotela, eventualno tržnog centa, postoji rizik. Rizik od otmica, pljačke i svega drugog, običan čovek ne može da bude pravi turista. Nas su iz hotela vozili u halu, na treninge, utakmice…”.
Kakav je bio Vaš klub za koji ste igrali, sama liga?
“Lepo organizovan, sala fenomenalna, oprema, uslovi odlični…Liga je sa puno stranaca, najviše iz SAD – a koji vole slobodniju košarku, ne ovu našu sa obavezama, zadacima. Kada gledam samu košarku, bilo je dobro, zatim, priroda je fenomenalna, ali nije bilo uslova da se šetam, malo istražujem grad na moru okružen planinama. Još jedno iskustvo koje sam doživeo, upoznao dobre saigrače, trenere, ljude iz uprave…Da, naglašavam da je hrana odlična, bilo je različitih specijaliteta”.
Pre Venecuele igrali ste za klubove iz više zemalja poput Italije, Francuske, Španije, Rumunije, Mađarske… Kakva iskustva nosite iz Belorusije?
“Igrao sam za ekipu Minska koja se takmičila u VTB ligi. Sam grad je prelep, uživao sam u šetnjama, druženjima sa saigračima, hrani, ali bilo je prilično dugih putovanja, čak i u Izrael jer smo igrali u dve lige. Prikupio sam puno iskustava zahvaljujući košarci. Definitivno, imao sam bogatu karijeru zahvaljujući kojoj sam video različite delove Evrope i sveta”.
Koliko još planirate da igrate?
“Teško je nešto dugoročno planirati jer sve zavisi od zasićenja, nekih neplaniranih povreda. Imao sam sreću, slobodno mogu reći privilegiju, da nisam imao neke povrede, hronične probleme…Sada imam želju da igram što je moguće duže jer smatram da nije ništa lepše nego biti sportista i igrati iz ljubavi”.
Nakon karijere planirate da se bavite trenerskim ili menadžerskim poslom?
“Na koledžu u SAD – u diplomirao sam na građevini. Nadam se da ću se baviti tim pozivom jer mi je i otac bio arhitekta. Još uvek ne razmišljam o tome”.
Sudeći da ste igrali u mnogo zemalja verovatno govorite više stranih jezika?
“Pored srpskog i engleskog jezika služim se italijanskim, španskim, francuskim koji sam učio u školi. Međutim, kada sam bio u Francuskoj shvatio sam da Francuzi govore neki ‘svoj’ francuski jezik, malo teže razumljiv”.
Da li Vas možemo gledati u nekoj ekipi iz ABA lige?
“Pa skoro svake godine dobijem neku ponudu iz ABA lige. Međutim, do sada se nismo usaglašavali, nadam se da će u budućnosti doći i do toga. Da se skrasim u jednom ABA klubu i završim igračku karijeru”, konstatuje NEMANJA MILOŠEVIĆ .
Đurđe Mečanin/Mozzart Sport
