Društvo

Od ranog čitanja do radosti saznanja

173views

Zanimljivo predavanje koje je održano u prostorijama Naučno tehnološog parka u Čačku privuklo je pažnju velikog broja pedagoga, psihologa, defektologa i roditelja, a u kojem je bilo reči o jednom sasvim novom metodu učenja čitanja kod dece. Organizator ovog zaista vrsnog i veoma korisnog predavanja je Udruženje „Irmos“.

Na činjenicu da su Srbi narod sa najjednostavnijim pismom na svetu podsetila nas je uvodnim slovom profesor književnosti, Ana Ranđić. Vukova azbuka po kojoj bi trebalo da pišemo onako kako čitamo i da čitamo onako kako pišemo, na žalost nas nije podigla u sam vrh onih koji čitaju, a i naša deca tu veštinu nauče kasnijem uzrastu nego što je to slučaj sa decom u većini evropskih zemalja. U prilog tome govori podatak da 71% dece predškolskog uzrasta u Srbiji zna svih 30 slova azbuke, dok anglosaksonski predškolci uspevaju da savladaju 92% alfabeta. Svi naši pisci i naučnici su bili vrsni čitači, odgajani na epskom rečju. Danas je situacija sasvim drugačija. Da li su naša deca nezainteresovana za čitanje usled upliva savremenih sredstava komunikacije i da li su od najranijeg detinjstva didaktičke metode u savladavanju slova u najranijem detinjstvu  pogrešne? Odgovore na ove i mnoga druga pitanja dale su Vanja Ković, diplomirani psiholog i vanredni profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu i Ljiljana Ranđić, diplomirani psiholog i autor ALGO modela.

Predavanje je zamišljeno tako da se približi psiholozima, pedagozima, logopedima, defektolozima. Ukazano je na to i u kom uzrastu bi trebalo da se krene sa učenjem čitanja i koja su to didaktička sredstva sa kojima bi trebalo izaći u susret dečijim potrebama.

U prvom delu predavanja je napravljen presek i poređenje kako se kod nas pristupa čitanju a kako to izgleda u inostranstvu, dok je drugi deo predavanja bio u potpunosti usmeren ka ALGO modelu koji je razvila Ljiljana Ranđić i koji se sastoji od didaktičkog sredstva i od pratećeg metoda uz pomoć kojeg deca mogu kroz igru da se nauče čitanju već od svoje četvrte godine.

Profesorka Ković je naglasila da je problem savremene generacije u tome što im savremena tehnologija i njena sredstva kao što su mobilni telefoni, tableti, računari i tv ekrani oduzimaju dosta vremena, tako da je pitanje koliko vremena im ostaje za čitanje. Drugi problem je taj da deca u Srbiji zaista kasno počinju sa čitanjem. Činjenica je da u mnogo kompleksnijim sistemima, kao što je engleski jezik, deca počinju da uče čitanje od četvrte godine, a kod nas koji imamo najjednostavnije pismo, sa veštinom učenja prvih slova se kreće tek od predškolskog uzrasta ili od prvog razreda osnovne škole. Samim tim, mi kasnimo za njima cele dve godine. Ukoliko deca ne nauče tečno da čitaju, ona imaju problem i u kasnijim razredima, jer ne mogu da pročitaju tekst sa razumevanjem, pa tako ni da rešavaju matematičke tekstualne zadatke, niti da dobro nauče lekcije iz nekog drugog predmeta. Dobar početak čitanja je veoma važan i za verbalnu komunikaciju koja je u današnje vreme svedena na najmanju moguću meru. Naučno je potvrđeno da deca mogu da počnu sa usvajanjem prvih slova već posle četvrte godine. Pored toga, istraživanja su pokazala da su i roditelji mišljenja da su deca zainteresovana da uče slova pre pete godine. Vanja Ković je ukazala  na to da ne bi trebalo propuštati priliku a i veoma je važno pažnju usmeriti ka načinuučenja, tj. kojom didaktičkom metodom bi trebalo pristupiti ovom problemu.

Ljiljana Ranđić, psiholog i majka šestoro dece, autor je sistema za rano čitanje, pa samim tim i zagovornik ranog čitanja. Zadnje dve godine u sradnji sa profesorkom Vanjom Ković sistem za rano čitanje je dosta unapređen. Ova čitalačka,ALGO priča,  doživela je svoj razvoj i doprla i do roditelja i do pedagoga, psihologa, defektologa. Njena deca su dosta pomogla u tome da se počela baviti sistemom razvoja početnog čitanja kroz igru. Prvi korak je bila ideja da se razvije novi didaktički model koji će vezati slovo za glas, a slika koja je vezana za slovo da se vrati samoj reči. Do sada je slovo bilo vezivano za reč što je bila greška koja je negativno uticala na razvoj čitanja. Kroz ALGO sistem razvijen je čitav metodloški pristup koji se sastoji od 36 radionica koje ne traju duže od pola sata, ali imaju potrebnu dinamiku koja se primenjuje tri puta sedmično. Deca tako kreću od nulte tačke, da bi u nekoj kasnijoj fazi bila u stanju da čitaju reči, a potom i jednostavne rečenice.Za sada je model namenjen isključivo stručnim licima, ali se Ljiljana nada da će uskoro biti dostupan i roditeljima. ALGO metod takođe razdvaja veštinu čitanja od veštine pisanja i po toj metodi to ne bi trebalo da se uči zajedno, već odvojeno. Samim tim ALGO metod se bavi upravo čitanjem jer je to mnogo kompleksnija kognitivna funkcija od pisanja koje uključuje grafo-motoriku.

Nela Mečanin/Kablarnet.rs

 

 

 

 

 

Ostavite komentar