Rođen je u gradu Ulsanu. Aleksin tata Branko Božović, kapiten čuvenih “Čileanaca”, tih godina igrao je fudbal u Južnoj Koreji. Aleksa Božović se priseća da mu je mesto rođenja tokom života “pravilo probleme” u Srbiji. Recimo, prilikom upisa u užičku Gimnaziju pomislili su da se šegači pa su ga vratili na kraj reda. U Ulsanu je živeo dve godine, ali zahvaljujući mami i video snimcima zna kakav je bio i šta je radio u tom periodu. Čuo je anegdotu da su ga Korejci, zbog boje kože, “kidnapovali”, pa je stigao do vrha tržnog centra. Naravno, roditelji su ga tražili po ogromnom centu par sati i bili su zabrinuti.

Fudbal je počeo da trenira na Zlatiboru, a seniorski staž počeo je u Ljubiću. Trenirali su ga Marec, Mijo i Žil koji mu je pomogao da postane lider tima. Nakon epizode u čačanskom Borcu želi da se u potpunosti afirmiše.

1.Da li ste svojevremeno trenirali još neki sport i koji?

“Nisam, prvo sam počeo da treniram fudbal. Tata nije vršio bilo kakav pritisak. Uvek mi je govorio bavi se sportom koji voliš. Tad smo živeli na Zlatiboru, kod Milovana Rajevca, i drugari su počeli da treniraju fudbal. Počeo sam u Zlatiborcu, a kad smo se vratili u Čačak nastavio sam u klubu “Mladost – Radost”. Naravno, zbog trenera Mihaila Kolarevića koga izuzetno poštujem. Sledeća destinacija bila je Sloboda pa sam u Užicu završio srednju školu. Pri prelasku u seniore Sloboda je zapala u problem, a ja sam se vratio u Čačak i zaigrao za Polet iz Ljubića. U Poletu su me trenirali divni ljudi i treneri od Zorana Maričića, Miodraga Starčevića do Željka Kovačevića. Da, jedno vreme trener mi je bio tata Branko, ali to je bio period kad sam se najlošije osećao. Morao sam još više da se dokazujem da zaslužujem da igram. Iz Ljubića prešao sam u Pančevo, a zatim sam došao u čačanski Borac. Proveo sam šest meseci I sad sam slobodan igrač”.

2.Da li je postojao sportski, životni uzor u danima odrastanja?

 “Jedini i najveći uzor bio mi je Guti, Hose Marija. I danas, po sat, dva, odgledam neke njegove partije, fenomenalne asistencije. Možda je bio u senci Realovih zvezda Zidana, Ronalda, Bekama, ali za mene je bio najbolji”.

3.Klub koji nosite u navijačkom srcu ?

“Dva kluba, Crvenu zvezdu i Arsenal”.

4.Sportski događaj koji je ostao u sećanju i koji ćete pamtiti celog života?

“Godine koje sam proveo u Ljubiću uvek ću pamtiti. Svaka utakmica za Polet bila mi je jako značajna i draga. Trenirali su me divni ljudi Marec, Mijo, Žil koji je uspeo da od mene napravi lidera ekipe. Pa i tata Božec”.

5.Životni iskustva i šta dalje planirate?

“Okružen sam sa dobrim, iskrenim ljudima do čijeg mišljenja mi je stalo. Kažu mi da mogu da igram fudbal na zavidnom nivou. Znate i sami, život i fudbal su puni nepravdi. Saigrači i ja smo bezbroj puta bili na korak od odustajanja. Međutim, obećao sam sebi da ću istrajati. Želim da nađem klub za koji ću da igram u narednih šest meseci, a nakon toga da nađem ozbiljan klub, na višem nivou. Smatram da mogu jer imam iskustvo i iz Kine. Nekako obožavam zemlje iz Azije”.

Bonus pitanje: Šta u Mozzartu odigrati na utakmicu LIL – PSŽ. Parižani imaju pobedu od 6:1 i bolji međusobni skor, 12:14:26. U duel ulaze sa čelne pozicije sa suficitom od 18 poena u odnosu na rivala. U kup takmičenju Lil je dobio pa izgubio od Liona. U PSŽ – u su zaboravili kad su poslednji put “na štitu” napustili teren. Poslednje tri utakmice su dobili sa jednim primljenim golom. Pobeda Lila nad Parižanima od 5:1 može da alarmira.

“Probajte sa igrom gol, gol”.

IZVOR : MOZZART SPORT

Nela i Đurđe MEČANIN

Djurdje.mecanin@mozzartbet.com