Pet na pet

PET NA PET – Ana Maria Rossi: Dobar deo života sam provela misleći da je vaterpolo najvažniji sport u svemiru

Poznata rediteljka kaže da ako kaniš pobediti, ne smeš izgubiti!

386pregleda

Početkom osamnaestog veka porodica Rossi je iz Đenove došla u Kotor. U Pomorskom muzeju u Kotoru zapisano je ime pradede poznate rediteljke koji je bio admiral Bokeljske mornarice. Ćerka je novinarke i dramaturga.

Već je u glumačkoj radionici postalo jasno da neće postati glumica odnosno da će biti iza kamere. Na televiziji je režirala mnogobrojne emisije. “Beokult”, “Hronika Bitefa”…

Autorka je dokumentarnih, promotivnih filmova, reklama, ali je poslednjih godina prepoznajemo po izuzetnom delu. Film “Ajvar” (premijerno na RTS – u u subotu od 21.00 sat) svakako je aktuelan i u ovim danima, a pobrao je aplauze i mnogobrojne nagrade. Čuvena rediteljka potpisuje i ,,Neke druge priče”, omnibus u okviru kojeg je scenaristkinja i režiserka segmenta ,,Srpska priča”,  dokumentarac “Svetlana Ceca Bojković – gluma je kad se ne vidi”, “Titova soba tajni”…

Nas je dočekala otvorenog srca, prihvatila je Mozzartov poziv za učešće u dobrotvornom tiketu, dobitak od 72.700 namenila je humanitarnoj fondaciji “Podrži život”, a potom je odgovorila na naših pet pitanja.

Pogledajmo zajedno šta je odgovorila naša gošća.

1.Da li ste svojevremeno, kao dete, trenirali  neki sport i koji?

„Nisam ništa trenirala, a ceo život volim sport. Valjda nisam nikad bila sportski tip. Kod mene se ta ljubav manifestuje tako što sa puno žara pratim utakmice u onim sportovima koje volim. To su, pre svega, vaterpolo i košarka. Kao neko kome je deo familije sa mora, dobar deo života sam provela misleći da je vaterpolo najvažniji sport u svemiru. Imala sam sreću da smo u vaterpolu uvek bili toliko dobri da i dan danas gledam utakmice sa istom navijačkom strašću“.

2.Ko vam je bio sportski uzor, idol, u tinejdžerskim danima?

„Nisam imala sporstke uzore.  Ali imam omiljene sportiste. Među vaterpolistima je to bio i ostao  Igor Milanović. U vaterpolu su se pravila poslednjih nekoliko decenija toliko menjala da je jako teško meriti učinak igrača, i samim tim ko je ‚zvanično‚ najbolji svih vremena. Igor je, po mom mišljenju, igrao najlepši vaterpolo. I pre nego što je postao deo ‚Kuće slavnih‚ , za mene je on bio najveći vaterpolista svih vremena. Kad sam snimala ‚Ajvar‚ trebao mi je neki muškarac koji nije lik u filmu, postoji samo u telefonu glavne junakinje, neka metafora nerealnog  i idealizovanog muškarca. I onda sam ga pitala jel mogu da iskoristim njegovu sliku, kao neki lični mini omaž mom omiljenom sportisti, za one silne radosti koje nam je priuštio“.

3.Koji sportski klub nosite u navijačkom srcu?

„Partizan“.

4.Sportski događaj(i) koji je ostao u sećanju i koji ćete pamtiti celog života?

„Pamtim zlato iz Seula 1988. godine  i Ratka Rudića u bazenu. Pamtim zlato u  Pertu  1991. sa Španijom , Nikolu Stamenića na klupi i Milanovića, Šoštara, Šimenca, Pericu Bukića u vodi.   Pamtim i Evropsko prvenstvo u Atini  posle toga, isto 1991. godinu, Hrvati više nisu bili u reprezentaciji, zamenilo ih je puno sjajnih igrača iz Crne Gore, tim se promenio, ali je  rezultat bio isti, zlato u finalu. Ima još tih zlata u finalima koje ne zaboravljam, Rim, Kranj… Imam i u košarci puno utakmica koje volim. I trojke Saše Đorđevića u poslednjim stotinkama, i Danilovićevo zakucavanje preko Sabonisa, i spektakularni povratak  Partizana posle sankcija“.

  1. Životni ili sportski moto?

„Ako kaniš pobijediti, ne smiješ izgubiti“.

IZVOR: MOZZART SPORT

djurdje.mecanin@mozzartbet.com

 

 

Ostavite komentar