Kultura

PET NA PET – BOJAN LJUBENOVIĆ: Najviše sam voleo da posmatram Dragana Stojkovića Piksija, najboljeg igrača kog sam uživo gledao

Srpski pisac i aforističar autor je knjiga “Crvena zvezda, moj fudbalski klub” i “Partizan, moj fudbalski klub”!

98pregleda

Pisac Bojan Ljubenović rođen je 1972. godine u Beogradu. Između ostalog objavio je zbirku aforizama “Pisma iz Beograda”, aforizme o deci “Pocepani suncobran”, satirične priče “Triput sečem i opet kratko“, aforizme o ljubavi “Ljubav za poneti“, političke aforizme “Trn u oku“…Potom, 2016 godine “Crvena zvezda, moj fudbalski klub“, “Partizan, moj fudbalski klub“, dve godine kasnije sportsku knjigu za decu „Naši fudbaleri na Mundijalima“. Ove godine, u izdanju Lagune, iz štampe je izašao roman, “Da je bolje ne bi valjalo“.

Između ostalog, napisao je predstavu za decu “Moja divna luda porodica“, monodrame “Ima jedna zemlja“ u izvođenju Jovice Jašina, “E, moj Todore”, u izvođenju Janka Radišić.

Dobitnik je velikog broja nagrada poput “Mladi jež 2000.” – za najboljeg mladog satiričara Jugoslavije.
Nagradu lista “Politika” “Vladimir Bulatović VIB 2007.”. Nagradu Udruženja književnika Srbije „Radoje Domanović 2010”, za knjigu “Triput sečem i opet kratko„ Za najbolju dečju knjigu u 2017. godini, “Luna, mala teniserka“ dobio je “Dositejevo pero“.

Prevođen je na mađarski, makedonski,  italijanski, slovenački, bugarski jezik…Saradnik je internet portala ETNA i NJUZ.NET.

Kao urednik rubrike TRN i strane humora radi u “Večernjim novostima“.

Član Udruženja književnika Srbije ima ozbiljne veze sa sportom pa je gost u rubrici Pet na pet.

1.Da li ste svojevremeno, kao tinejdžer, trenirali  neki sport i koji?

“Da, još od malih nogu trenirao sam fudbal u “Haduku” sa Liona, a sezonu, dve i u “Obiliću”. Sa svojih dvadestak godina zbog operacije glave morao sam da prestanem sa aktivnim treninzima, ali fudbal sa drugarima iz kraja igram rekreativno već godinama. Noću sanjam da i u poslednjem minutu dajem gol Englezima na Svetskom prvenstvu i dalje se nadam pozivu za reprezentaciju”.

2.Ko vam je bio sportski uzor, idol, u tinejdžerskim danima?

“Najviše sam voleo da posmatram Dragana Stojkovića Piksija. To je najbolji igrač koga sam u životu uživo gledao. Dobro, pretprošle godine sam  na “Nou Kampu” gledao Mesija, ali to je druga dimenzija. Uz to, divio sam se Draženu Petroviću i Karlu Luisu”.

3.Koji sportski klub nosite u navijačkom srcu?

“Svi u mojoj kući navijaju za Crvenu zvezdu pa tako i ja, mada se kod mene s godinama navijačka strast smanjila na minimum iz raznih razloga. Možda sam baš zahvaljući tome uspeo da napišem knjige “Crvena zvezda, moj fudbalski klub” i “Partizan, moj fudbalski klub” i da budem veoma objektivan. Ni iz jednog tabora do sada nije bilo prigovora na te knjige”.

4.Sportski događaj(i) koji je ostao u sećanju i koji ćete pamtiti celog života?

“Dva ‘tragična’ događaja obeležila su moju mladost. Najpre Zvezdin poraz protiv Kelna, jer sam mnogo voleo da gledam tu generaciju fudbalskih velemajstora i smatrao da mogu do krova Evrope. Drugi je poraz reprezentacije Jugoslavije na penale od Argentine na SP u Italiji 1990. To ni danas ne mogu da prežalim”.

5. Životni ili sportski moto?

“Igraj fer, igraj hrabro, poslušaj srce, jer srce nikad ne greši”.

 

IZVOR: MOZZART SPORT

djurdje.mecanin@mozzartbet.com

 

 

Ostavite komentar