Sport

Pet na pet – Darko Rajaković: Košarkaški uzor mi je bio jedan i neponovljiv Sale Nacionale

Trener u NBA klubu Oklahomi ističe da ako se ne pripremaš, onda se spremaš da izgubiš!

1.23Kpregleda

Današnju rubriku Mozzart Sporta “Pet na pet”, posvetili smo Darku Rajakoviću, košarkaškom treneru koji trenutno živi i radi u dalekoj Oklahomi. Prve košarkaške korake, započeo je u čačanskom Želu i Borcu, ali je u kadetskom uzrastu prestao da igra. Odmah nakon toga postao je košarkaški trener i vrlo brzo počeo sam da vodi kadete i juniorski tim Borca.

Ubrzo se obreo u Beogradu gde je predvodio kadetski, juniorski i mladi tim Crvene zvezde, a zatim i španski Torelodones, gde je takođe radio sa mladim igračima. Veliki uspeh je postigao kada je imenovan za prvog trenera kluba Tulsa 66. Tada je postao  prvi neamerikanac koji se nalazio na kormilu jednog tima Razvojne lige. To mu je bila odskočna daska za novu destinaciju, tim Oklahome, gde je postao pomoćni trener pre četiri sezone i u kome će se nalaziti i u naredne tri godine.

1.Da li ste svojevremeno trenirali još neki sport osim košarke?

Jesam. Počeo sam prvo da treniram fudbal u Borcu. Posle skoro dve godine treniranja, čak i tokom zime, napustio sam fudbal i počeo da treniram košarku. Razlog za to je što je napolju bilo mnogo hladno, pa mi je lakše bilo da treniram u zatvorenom prostoru. Šalim se, naravno. KK Borac je igrao u Prvoj ligi stare Jugoslavije. Ja sam voleo da gledam te utakmice, pa se i dan danas sećam pune hale kraj Morave. Bilo je impresivno videti igrače Borca na terenu, npr. jednog Obrada Šarančića, njihovu borbu i nadmetanje sa protivničkim timovima.  To je bilo dovoljno da se zaljubim u košarku. Drugi razlog je KK Partizan koji je za mene bio fascinantan, jer je pravio odlične rezultate i koji je imao mladu ekipu. Tada su igrali Goran Grbović, Aleksandar Đorđević…”.

2.Ko Vam je bio sportski uzor u tinejdžerskim danima?

“Sigurno je to bio jedan i neponovljiv- Sale Nacionale. S obzirom na moju visinu od nekih 180 cm, logično je da su mi uzori bili igrači koji su igrali pleja. Tako je u samom startu moj uzor bio upravo Sale Đorđević. Međutim, što se Borčevih igrača tiče, moj najveći uzor definitivno je bio Nenad Bukumirović. Posmatrao sam ga kako na utakmicama, tako i na treninzima. Mogao bih da ga uporedim sa Milošem Teodosićem kroz tu neku lucidnost u igri. Bukva je bio poslednji boem među košarkašima”.

3.Koji sportski klub nosite u navijačkom srcu?

“Borac je moj tim. Dok sam igrao u mlađim selekcijama Borca tu su bili prvotimci: Nenad Bukumirović, Mihailo Šušić, Vojo Popović, Saša Savić – Cvika. Svi oni su ostavili neizbrisiv trag zajedno sa koučem Slobodanom Blekom Jankovićem”.

4.Koji sportski događaj Vam je ostao u sećanju, a koji ćete pamtiti celog života?

“Pamtim mnoge utakmice. Kroz mlađe selekcije u sećanju će mi svakako ostati osvajanje prvog pionirskog turnira, kada sam trenirao Crvenu zvezdu. Turnir se održavao u Kragujevcu. Imao sam baš sjajne igrače. Tu su i jako lepi momenti koje nosim iz Španije, a potom i iz Amerike. Ipak bih istakao finalnu seriju protiv San Antonija. Prvu utakmicu smo izgubili sa 30 poena razlike, ali smo se posle toga vratili i eliminisali Sparse sa 4:1”.

5.Da li imate sportski odnosno životni moto?

“Ako se ne pripremaš, spremaš se da izgubiš. Trudim se da se spremim za svaku životnu situaciju, mnogo napora ulažem za svaki meč koji nas očekuje, mnogo je tu uloženog rada i truda, I tako mora da bude”.

IZVOR: MOZZART SPORT

Nela i Đurđe Mečanin

Djurdje.mecanin@mozzartbet.com

Ostavite komentar