Uskoro u Humanitarnom tiketu u podne, a danas je gost u rubrici “Pet na pet” Slobodan Janković Blek. Užička košarkaška legenda, aktivan i u 71. godini kao savetnik u stručnom štabu Slobode. Košarku je počeo da trenira sa 13 godina uz brata Miodraga, ali i braću Antiće, Draga i nadaleko čuvenog fudbalskog maga Radomira Antića. Ključni čovek za razvoj košarke u Užicu, u to vreme, imao je Milenko Novaković.

Blek se priseća da su tadašnja putovanja na utakmice trajala po dvanaest sati, uz obavezan defekt na putu koji je često bio makadam. Usledile su studije u Beogradu i novi problemi kako trenirati, odlaziti na utakmice. Blek Janković je jednu sezonu odigrao za OKK Beograd sa poznatim Vladom Đurovićem, potom ga je Lazar Lečić odveo u Ljubljanu. Po okončanju igračke karijere uplovio je u trenerske vode, naravno, najpre sa mlađim kategorijama. Sa Prvim partizanom je za osam sezona Blek Janković prošao kroz pet rangova takmičenja, do najkvalitetnijeg u tadašnjoj Jugoslaviji. Ta liga je bila najbolja u Evropi. U Vardi iz Višegrada sarađivao je sa Željkom Topalovićem, Ljubom Vidačićem, Slobodanom Klipom…Na poziv Tarzana Miloševića naš gost je otišao u Jedinstvo iz Bijelog Polja. Tri godine proveo je kao trener čačanskog Borca, doveo je Miroslava Mira Radoševića, koji je po mišljenju čuvenog trenera, bio najbolji igrač kog je trenirao.

1.Da li ste svojevremeno trenirali još neki sport i koji?

 “U naše vreme sportske aktivnosti su se podrazumevale, bile su jedina zabava. Svi smo igrali fudbal, pored toga bavio sam se plivanjem, stonim tenisom…Sećam se u Beogradu se održavalo atletsko prvenstvo, a mi smo kod mene napravili atletski poligon pa smo se okušavali u skoku u vis, s motkom…Potom sam počeo da treniram košarku, u nekim godinama koje su bile normalne za taj period. Sad deca iz pelena uskaču na parket i proglašavaju se za talente, samo takve”.

2. Da li je postojao sportski, životni uzor u danima odrastanja?

 “Realno, televizija je bila u začetku, protok informacija daleko od današnjeg. Voleli smo razne fudbalere, košarkaše, a ja sam obožavao Ljubodraga Simonovića. Duci je bio ispred svog vremena, deceniju, dve sigurno…Naravno, brat Miodrag je već prilično obećavao i kao stariji bio uzor”.

 3.Klub koji nosite u navijačkom srcu ?

“Prvi partizan sa kojim smo iz ‘beton’lige stigli do elite. Od nule smo stigli do vrha. Pored Užičana, volim Borac. Dolaskom u Čačak spoznao sam šta sve mora da ima pravi profesionalni klub”.

4.Sportski događaj koji je ostao u sećanju i koji ćete pamtiti celog života?

“Meč protiv IMT – a koji je presudio da iz Prve “B” lige pređemo u najviši rang. IMT je vodio Dragan Šakota. Milan Zečević je tad ubacio 13 trojki iz 17 pokušaja. Tri je imao jer sam ga menjao da bi ga publika nagradila aplauzima”.

5.Životni, sportski moto i ko je najbolji igrač kog ste trenirali ?

“Kad sam postao trener prihvatio sam razmišljanje ‘izuzetan napor – mentalna čvrtstina’, kao osnova uspeha. A najbolji igrač sa kojim sam sarađivao bio je Miroslav Mire Radošević. Sad je funkcioner u Banvitu koji je trenutno visoko kotiran u Turskoj. Od sinoć drugi ispred Fenera i Efesa”.

Kratka napomena zahvaljujući kolegi DraganuPejiću,sportskom novinaru i publicisti iz Užica:

IZVOR: MOZZART SPORT

Nela i Đurđe MEČANIN

Djurdje.mecanin@mozzartbet.com