DruštvoSport

Peter Marter: Prvi put u Čačak sam došao pre skoro šest decenija

Nekadašnji reprezentativac SFRJ, košarkaš Olimpije, preko 20 godina igra tenis sa srpskim prijateljima!

267pregleda

Po 41. put družili su se teniski veterani Ljubljane i Čačka. Nastavili su Slovenci i Srbi da igraju teniske mečeve, a prvo okupljanje održano je u avgustu 1999. godine, sa pauzom za vreme epidemije Covida – 19. U maju ove godine, u Portorožu, održano je novo prijateljsko nadmetanje, a juče je okončano novo druženje u Srbiji.

„Praktikujemo da se okupljamo dva puta godišnje, krajem maja u Sloveniji, a početkom septembra u Srbiji. Sada je turnir održan u Gornjem Milanovcu, a igrali smo na Paliću, Zlatiboru, u Vrnjačkoj Banji, Vršcu…Kroz sportska druženja, igranje teniskih mečeva, trudimo se i da naši gosti upoznaju Srbiju. Većina njih je, što organizovano, što samostalno, posećivala našu zemlju pa je u planu izdavanje skromne knjige. Kroz knjigu, o našim druženjima, igranju tenisa i trećem poluvremenu, koji je omiljeni deo igre nas veterana, čitaoci bi bili upoznati sa podatkom da je preko dve hiljade ljudi učestvovalo u nadmetanjima tokom dve decenije“, ističe jedan od inicijatora turnira i domaćina u Srbiji odnosno Čačku Branko Ljujić vlasnik poznate firme Inter Bela.

Slovenac Peter Marter veliki je poklonik  sporta i prirode. Bivši je reprezentativac Jugoslavije u košarci. Za nacionalni tim nastupio je 38 puta i to u doba kada je jugoslovenska košarka bila, po rezultatima, druga u svetu. Boravak u Čačku iskoristili smo da legendarnog sportistu pitamo kako je proteklo novo druženje u Čačku, tačnije, u Gornjem Milanovcu.

“Sa prijateljima iz Čačka družimo se preko 20 godina. Kao što je kazao Branko, jednom igramo tenis u Čačku ili nekom drugom srpskom gradu, a drugi put u Sloveniji. Nadamo se da ćemo biti zdravi i sposobni da teniske susrete produžimo. Naš najstariji član ima 84 godine, igra dubl, ali igra i singl. Naš Pavle, bokser, je legenda, igra svaki dan”, kaže Peter Marter.

Da li je neko nedostajao u Vašem timu?

“Dvojica mlađih članova jer njima supruge ne dozvoljavaju da uvek putuju, aha, ha…Takođe, tražili smo nešto slabije igrače jer nas Čačani na drugi način ne mogu pobediti”, nastavlja da se šali Peter.

Inače, Marter ima najduži staž, blizu šest decenija, dolazaka u Čačak.

“Ako se ne varam prvi put sam došao u Čačak pre 58 godina. Naravno, igrali smo košarku protiv čačanskog Borca. Prvu ligu sam igrao već sa šesnaest godina. Igrači iz Olimpije i Borca uvek su bili drugari. Naši odnosi su uvek bili prijateljski, naročito sa generacijom u kojoj su igrali Drobnjak, Mišović, Koprivica, Purić…Teren Borca uvek je bio vruć, ali kada smo imali priliku za druženje, van terena, koristili smo je, i u Čačku i u Ljubljani. Olimpija je poslednji put bila šampion 1970 . godine i morali smo pobediti Borac u hali kraj Morave. Laza Lečić je bio trener, a ekipa je bila sjajno plasirana”.

Što znači prvi sport Vam je i dalje košarka. Šta očekujete od aktuelnog kontinentalnog šampionata?

“Najkvalitetnije sastave imaju Slovenija i Srbija, ali ne smomo zaboraviti na Grčku. Nemci su pokazali koliko mogu, imaju dobar skok, puno visokih igrača, i nas su dobili glatko. To ne znači da će nas dobiti još jednom. Želeo bih da se u finalu dogodi repriza Slovenija protiv Srbije. Gledao sam i poslednji duel dve reprezentacije, puna dvorana, kulturno navijanje, bez bilo kakvih incidenata, uz dobru košarku. Inače, naša dvorana je uvek dobro popunjena jer se gleda dobra košarka”.

Kako ocenjujete Luku Dončića i njegove partije?

“Najbolji je, uz Nikolu Jokića. Takođe, volim da gledam Gorana Dragića, ali Luka je još mlad, postao je veliki igrač i pred Dončićem su lepe godine. Sašu Dončića, Lukinog tatu, viđam u Ljubljani jer je sa mojim sinom igrao košarku u Olimpiji”.  

Da li ste se, svojevremeno, bavili još nekim  sportskim aktivnostima osim košarke i kojim?

“Bukvalno sa svim sportovima od plivanja, pa sam bio gimnastičar, skakač, skijaš, a tek na kraju košarkaš. Imao sam više uzora, reprezentativaca iz Slovenije, najveći je sigurno Ivo Daneu sa kojim se i sada družimo. Naravno, još uvek najviše volim Olimpiju, ali u košarci navijam i za Partizan, a u fudbalu za Crvenu zvezdu. U košarci sam više drugara imao u Partizanu nego u Zvezdi”, zaključio je Marter koji je nakon profesionalne karijere nastavio da se bavi sportom. Veliki je zaljubljenk u biciklizam. Sa pet nastupa oprobao je svoju snagu i u triatlonu. Voli prirodu što se dokazao brojnim usponima na Triglav i Monblan. Član je dobrotvornog društva. Uvek je rado viđen gost, sa prijateljima iz Slovenije, u Srbiji, o čemu svedoči Branko Ljujić.

„Sada su iz Slovenije došli Žare, Vlado, Jani, Katka, Pavle, koji ima 84. godine i koji je legenda naših okupljanja, potom, Lino, Mile, Klot, Miloš, Bruno i Peter. Ispred domaćina, na svim terenima, nadmetali su se Coko, Pop, Iko, Slavko, Slobo, Radmilac, Aco Guja, Janjo, Bekčo i Branko. Rezultat je nekima u prvom, a nekima u drugom planu. ‚Izlobirali‚ smo da sada pobedimo sa 6:4. Mislim da je ukupan skor 27:14 za Sloveniju“, zaključuje jedan od veterana – tenisera Branko Ljujić koji sledeće druženje najavljuje za maj naredne godine u Sloveniji.

Đurđe Mečanin/Kablarnet.rs

 

 

 

 

 

 

Ostavite komentar