Poželeo, jedan, čovek da ode na, jedan, koncert, koji se održavao u okviru, jedne, manifestacije koju, redovno, organizuje, jedna, ustanova. I taj, jedan, čovek koji je, igrom slučaja, bio sin, jednog, čoveka koji je osnovao tu, jednu, manifestaciju, u okviru koje se i organizovao, taj, jedan, koncert i to u čast jubilarne godišnjice iste te, jedne, manifestacije, je propustio da kupi, jednu, kartu za taj, jedan, koncert. Pa je taj, jedan, čovek pitao tu, jednu, ustanovu kako može da, ipak, dođe na taj, jedan, koncert, ali, logično, nije naišao na razumevanje. Što je bilo sasvim legitimno. Međutim, taj, jedan, čovek se zapitao zašto on, kao sin, jednog, čoveka koji je i osnovao tu, jednu, manifestaciju, nije pozvan, ne na taj, jedan, koncert, nego na otvaranje te, jedne, manifestacije. Pošto je ta, jedna, manifestacija, ipak, bila jubilarna. I onda je, taj, jedan, čovek, zaključio da ta, jedna, manifestacija nije više vredna ni tog, jednog, čoveka, ni, jednog, čoveka koji ju je osnovao, a čak ni tog, jednog, koncerta koji je bio upriličen za njeno otvaranje. A ta, jedna, ustanova, odjednom, u reči “jedna”, zameni slovo e za a… Aferim…

Izvor: Facebook.com