Zmaj ubio džina

Nekada davno, živeli su kralj i kraljica. Oni su bili srećni, imali su troje dece.

Jedne noći je kraljica izašla na balkon, kada je zgrabi ogromna ruka. Bio je to džin. Džin je ukrao kraljicu i pobegao. Sutradan kralj vide otiske džinovih stopala pa odluči da ode i potraži kraljicu. Ne prođe dugo, uđe u šumu i, idući tako, naiđe na džinovski zamak i proveri da li džin tu živi. I bi tako – tu živi džin. Ali kralj nije bio dovoljno jak da ga pobedi. Dok je razmišljao šta će i kako će, ispred njega se pojavi starica. Bila je to veštica. ona reče: „Donesi mi zlatnu jabuku i srebrni konac, pa ću te pretvoriti u zmaja.” Kralj, bez razmišljanja kako će se vratiti u prvobitan oblik, donese zlatnu jabuku i srebrni konac. Kad se pretvori u zmaja, napade džina. Bila je to strašna borba, ali je kralj pobedio. Kraljica se prepala, ali je kralj progovorio i ona se iznenadi. Kad se kralj priseti da ne zna kako da se vrati u prvobitan oblik, ode kod veštice i zapita je kako se skidaju čini. Veštica reče da se čini mogu skinuti ako se njena ćerka uda za njegovog najstarijeg sina. Kralj nije bio srećan što treba da natera sina da se oženi, ali je morao jer je hteo ljudski oblik.Kad je video kako je lepa veštičina ćerka, oduševi se, te ode svom sinu i reče da mu je našao mladu. Devojka je bila dobra, skromna i ljubazna. Kad ju je kraljev sin upoznao, zaljubio se u nju i oženio se s njom. Na venčanju, kad je veštica predala princu svoju ćerku, veštica se pretvorila u belu golubicu i odletela.

Svi su živeli srećno i skladno, i možda je još uvek tako.

Ova bajka govori o tome da nije dobro donositi zaključke samo na prvi pogled. Žena je možda izgledala kao veštica, ali je bila dobra vila.

Vukašin Knežević

Trn Ema

Trn Ema se zabio u moje srce.

Svaki put kad se naljuti samo se još više zabije u moje srce.

I kad me pozove mnogo se iznerviram.

Ali niko nije znao da je Trn Ema, u stvari, moja drugarica kada me nervira.

Marija Bošković

(8 godina)

Mačak Srećko

Jednom davno, bio jednom jedan žuti mačak. Takav mačak se rađa jednom godišnje.

Jednoga dana, jedna je porodica našla ovog mačka i odvela ga kući. Kad su ga uzeli, hteli su da mu daju ime, ali nisu znali kakao, pa im je mačak čarobno odgovorio: „Ja sam Srećko.” Porodica se začudi i saznade da samo njegovo ime govori ko je on – mačak Srećko.

I lopovi čuše za njega i u ponoć ga ukradoše. Kada se porodica probudila, videla je da Srećka nema. Srećko nije odustao. uveče se iskrao i otišao svojoj kući.

Porodica je bila srećna kao i Srećko, dok su lopovi bili u zatvoru. I živeli su srećno do kraja života.

Ana Božanić

Devojčica sa šarenim krilima

Jednom, pre sto godina, živela je devojčica koja je imala roditelje koji se nisu slagali.

Živela je sa svojim tatom. Devojčica je bila nesrećna i tužna. Nije imala nijednu igračku, ali jednog dana je počela da zarađuje novac. Tako jednom, došla je kući umorna, legla na pod jer nije imala krevet, zaspala je i zamislila u sebi želju. Dok je zamišljala želju, proletela je zvezda padalica. Devojčica je poželela da ima šarena krila, i da su lepa koliko i vrede. Odletela je na sjajno nebo, o od tada je tamo, i srećno i radosno živi.

Devojčica je šareno nebo koje se pojavljuje kada se rađa dan, i čak kad padan noć.

Lena Pavlović