U našu redakciju je stiglo pismo, ma nećemo tako zvanično…

Kao prijatelj poruku nam je poslao legendarni rukometaš Veselin Vujović koju prenosimo u celosti:

“Verujem da si u toku kolika i kakva je hajka, na mene,  od strane režimskih medija, a svemu tome se priključio Rukometni savez Srbije. Jasno je šta su razlozi, a to je moja podrška studentima i izjave koje sam dao u vezi poslednjih dešavanja u Srbiji.
Podršku studentima su pruzili mnogi sportisti, glumci, advokati, lekari i da ne nabrajam više, ali samo se RSS oglasio zvaničnim saopstenjem i time jasno dao do znanja na čijoj je strani pokušavajući lažima i izmišljotinama da se dodvori nalogodavcima tog saopstenja. To je jedan sporski savez u čijem sistemu takmičenja su hiljade mladih ljudi i veliki broj đaka i studenata koji se bore za svoju budućnost i da institucije u ovoj zemlji rade svoj posao.
Između ostalog, u saopstenju RSS kažu da godinama ne biram sredstva da bih postao selektor reprezentacije Srbije pa zbog toga ja ovim putem pozivam bivše predsednike RSS Bozidara Đurkovića i gospođu Milenu Delić da se oglase i potvrde tvrdnje sadašnjeg rukovodstva. Još veća laž je o nepoštovanju srpske himne i zastave, ja nikada nisam bio selektor reprezentacije Srbije nego zajedničke reprezentacije Srbije i Crne Gore gde je intonirana himna “Hej Sloveni”. Ne znam gde i kada sam pokazao nepostovanje prema državnim obeležjima Srbije u kojoj živim 47 godina pa bih molio da mi navedu šta misle tim lažima da postignu.
Osvrću se, u saopštenju, na utakmicu koju je tadašnja reprezentacija igrala protiv Hrvatska pa ja pozivam igrače, članove te reprezentacije, ali koji nisu iz stranke SNS da potvrde, da li je istina ovo što tvrde neki igrači za koje znamo da nisu sposobni da sami smisle i napišu slične izjave i saopštenja.
Svako u životu bira svoj put i način da li će živeti kao čovek na nogama ili kao poltrom na kolenima”. 

Svojevremeno smo sa Veselinom Vujovićem odradili rubriku Pet na pet iz koje se možete podsetiti šta je značio i šta predstavlja u svetskom rukometu:

PET NA PET – Veselin Vujović: Moji idoli bili su Mirza, Kića, ali i Zdravko Rađenović

Selektor Slovenije i trener niškog Železničara uvek će se rado sećati preuspešne igračke 1986. godine. Večeras na Mundijalu prednost daje Francuskoj i podvlači da će pobednik postati novi prvak sveta!

Pored rukometa ozbiljno se bavio karateom i košarkom. Obožavao je Mirzu Delibašića i Dragana Kićanovića. Idol mu je bio i rukometaš Zdravko Rađenović sa kojim je uzeo zlato na OI u LA i tako ispunio svoj dečački san. U sećanje je duboko urezana 1986.  godina kad je sa reprezentacijom postao planetarni šampion, sa šabačkom Metaloplastikom uzeo sve što je moglo da se uzme te sezone, a izabran je i za sportistu godine. Nikad pre i nikad posle to nije pošlo za rukom ni jednom rukometašu.

1. Da li ste svojevremeno pored rukometa trenirali još  neki sport i koji?

“Pored rukometa obiljno sam se bavio karateom. Nosilac sam braon pojasa. Bio sam posvećen i košarci. Igrao sam Savezni rang takmičenja u tadašnjoj Jugoslaviji za ekipu Lovćena…Ipak, preovladala je ljubav prema rukometu koju mi je usadio trener Miško Popović. ‘Ispod njegovog čekića’ iskovan je veliki broj sjajnih rukometaša”.

2. Ko vam je bio sportski uzor, idol, u tinejdžerskim danima?

“Pošto sam voleo i košarku jednostavno sam obožavao Mirzu Delibašića i Dragana Kićanovića. Evo, pre neki dan, i pored fudbalskih utakmica sa Mundijala, gledao sam naše košarkaše u kvalifikacijama za SP”.

3. Koji sportski klub nosite u navijačkom srcu?

“Od naših klubova naravno obožavam Metaloplastiku. Gledano generalno, to je Barsa. Volim sve sekcije Barselone. Igrao sam za Katalonce, gledao sam, navijao za njih, ali i družio se sa velikanima poput Hrista Stoičkova, Romaria, Krojfa, Kumana…”.

4. Sportski događaj koji je ostao u sećanju i koji ćete pamtiti celog života?

“Definitivno OI koje su održane u Los Anđelesu. Stigli smo do zlatne medalje, a meni se ispunio dečački san… Moj rukometni idol bio je Zdravko Rađenović. Sa njim u timu, dakle, kao saigrači uzeli smo zlato…To je jednostavno ispunjenje svih snova”.  

5. Životni i sportski moto?

“Kad sam prelomio da se posvetim trenerskom pozivu doneo sam odluku da će mi biti draže da umrem na nogama nego da živim na kolenima. Toga se i danas pridržavam”, ubeđen je legendarni Vuja.

Đurđe MEČANIN