320. године, у време цара Ликинија, у граду Севастији, Никомидија, 40 војнике једног пука прешло је у хришћанство, баш у време када је цар издао изричиту наредбу да се сви морају клањати римским боговима и приносити им жртве. Када је ова наредба била прочитана у војсци, четрдесет, иначе храбрих и добрих војника, изјавише да се оне неће клањати римским боговима, јер су хришћани. Свих 40 војника бејаху изведени пред управника града, који их је најпре саветовао, да се одрекну своје вере, но када су они одбили ове савете и поред предочених мука које их очекују, управник их најпре казни бичевањем, а онда их баци у тамницу. Војници беху послани и на војни суд, па пошто ни тамо нису пристали да се одрекну своје вере, беху осуђени да буду сви голи спуштени у језеро надомак града. Била је јака зима и дувао је хладан ветар. Сву четрдесеторицу нагнаше голе у језеро, да ту преноће стојећи у леденој води. На брегу, крај језера налазила се топла бања, и осуђеницима је било речено да, ако се одрекну хришћанства, биће одмах пребачени у ту бању. Трпећи мраз и болове, војници су истрајали, стално храбрећи један другога. Само један од војника није могао да издржи муке, већ се искрао и отишао у топло купатило, где га је на самом улазу погодила кап, па је умро. Током ноћи готово сви стражари су поспали. Један, који је остао будан, опазио је чудесну светлост, која је долазила од светлих венаца, који су стајали над главама војника у води. Било је 39 венаца. Стражар, видећи то, свуче са себе одело и зађе међу мученике, молећи Бога, да пошто је и он био хришћанин и њега приброји тридесетдеветорици страдалника. Молба му је била услишена, те он спази изнад своје главе четрдесети светао мученички венац. Кад су већ сви мислили да су мученици поумирали, чувари их потоварише у кола. Најмлађи међу њима, Милитон, био је још у животу, па њега склонише у страну, надајући се да ће се он одрећи своје вере, но овај то не учини. Чак је његова мајка, иако сломљена болом, помогла да јој сина ставе у кола са осталима, па је ишла за колима до места где свих четрдесет мученика беху спаљени. Спомен овим мученицима чини се данас, а у народу данашњи дан је познат под именом „Младенци“. На икони Свети четрдесет мученика представљају се голи, како стоје у води, а над главама им светле мученички венци. У народу постоји обичај да младенци, који су те године ступили у брак, позивају госте, нарочито оне који нису могли доћи на свадбу, чашћа-вају их разним посним ђаконијама, а спремају се и специјални колачићи, који се називају „младенчићи“. Месе се од пшеничног брашна и премазују медом, чиме се изражава жеља, да брачни живот тих младенаца, буде сладак и непомућен неслогом, невером или неким другим лошим стварима.