Милосрђе у посту
Јер сваки који себе узвисује понизиће се, а који себе понизује узвисиће се
3.02Kpregleda
Јереј, Слободан Јаковљевић, свештеник цркве Св. Вазнесења Господњег у Чачку и доктор теологије одржао је у парохијском дому предавање на тему: Милосрђе у посту.
У свом излагању је изнео чињеницу да је број људи који посте све мањи, а и они који посте углавном посте телесно. Шта и како јести током поста је само законско питање, али не и суштина поста. Код већине је приметно да очекују награду за то што посте, а из тога се рађа гордост. Ако уз то учине какво добро дело, онда још и сматрају да је Бог њихов дужник. На то нас подсећа Јеванђеље о митару и фарисеју Лк. 89 (18:10-14) у ком се фарисеј молио овако: Боже, хвала ти што нисам као остали људи: грабљивци, неправедници, прељубници или као овај цариник; дајем десетак од свега што стекнем. А цариник издалека стајаше и не хтеде ни очију к небу уздигнути, него се бијаше у прса своја говорећи: Боже, милостив буди mени грешноме! Кажем вам, овај отиде оправдан дому своме, а не онај. Јер сваки који себе узвисује понизиће се, а који себе понизује узвисиће се”.
За разлику од оваквог стања и размишљања, црква нас учи да би пост требало да буде христоцентричан, а то значи да би увек требало да испред нас стоји Христос, а ми да се трудимо да му будемо што сличнији. Отац Слободан је истакао смисао поста у милосрђу, тј. да се нахране сиромашни. Оно се помиње још у старозаветним временима и не представља ништа ново. На жалост, пост се данас претворио у куповину скупе хране и потиснуо ту креативну црту поста, где би требало да будемо најсличнији Христу. Другим речима пост не би требало да буде самодовољан. У посту би требало користити јефтинију, лако доступну храну, а новац који нам при том остане јер нисмо куповали месо и намирнице животињског порекла приложити потребитим људима, нахранити их или оденути. Питањем ко је сличнији Христу, радник на скели који ради од јутра до вечери како би прехранио породицу и једе најјефтинију саламу, или пак неки криминалац који пости и за вечеру једе кавијар, отац Слободан нас је подстакао на размишљање. Наравно, при том ни једног тренутка није рекао да не би требало да постимо, нити је на било који начин умањио значај поста. Напротив. Указао је на то да је суштинска смисао поста љубав према другоме и милосрђе, не само у материјалном смислу, већ и кроз давање себе другима тако што ћемо другог саслушати, утешити, загрлити. Отац Слободан је нагласио и то да се управо за време поста дешава велики број свађа међу људима. Зашто се то догађа? Прво, зато што се страсти у посту буде и покрећу, а и силе поднебесја више делују што се човек више труди. То није разлог за очајавање и падање, већ за поновно дизање и труд. Ми смо у рату са поднебесјем у целом овоземаљском животу и суштина је да то схватимо.
Ни богати Закхеј који се помиње у Јеванђељу није одустајао. Као цариник био је омражен међу људима јер је богатство стекао неправедно убирајући порез од народа, често и више него што је требало. У тренутку када Христос пролази улицом, Закхеј који је малог раста и не може да види Христа, пење се на дивљу смокву како би га Исус видео. И Господ је у тој гужви угледао срце Закхејево рекавши му да сиђе са дрвета јер ће ускоро бити у његовом дому. Дошавши у дом Закхеја, Христос се радовао што је срце Закхејево постало срце љубави и што су и он и његова породица нашли спасење. Самим тим, за сваког човека има наде за спасење, само је потребно да отворимо врата срца својих и пустимо Господа да уђе у њега. А што се телесног поста тиче, потребно је бити у контакту са парохијским свештеником како би свако добио своју меру поста.
Nela Mečanin
Ostavite komentar
