У просторијама Научно-технолошког парка у Чачку одржана је промоција збирке песама Александре Мишић, професорке српског језика и књижевности Чачанске гимназије.Ово је Александрина друга збирка која носи назив “Сумраци и зоре”.

Чачани који воле писану реч исказану стиховима присуствовали су једној посебној вечери у којој се тражило место више. Модератор програма, Милкица Милетић је уводним словом поздравила све присутне осврнувши се на песникињу биографију и награде које је добијала за литерарна остварења од школских дана.

О Александриној поезији говорио је Зоран Живковић, писац и књижевни критичар. “Ово вече говоримо о поезији за коју је Пол Валери говорио да представља патетику ума. Традиција којом се Александра бави је обилато присутна у њеним збиркама. Наставити традицију Диса и Бране Петровића није лако, а песникиња нам је показала да њено песништво може да се бави традицијом. Њена друга збирка отвара могућност да бављење поезијом буде на једном значајном нивоу. Њен поглед на свет приказан у песмама открива не само њу, већ и средину и амбијент у којој се родила и одрасла”, казао је Живковић, цитирајући на самом крају Новалиса који је рекао да овај свет постоји само зато да би у књигу ушао.

Говорећи о својим песмама и начину на који су се оне рађале, песникиња је открила да је стварајући неке од њих трагала и за старим, већ заборављени словенским речима које је уткала у своју поезију. Једна од таквих речи је и реч лиле која носи наслов једне од песама. А лиле, то су они танки слојеви коре дрвета који се лако љуште, попут наше душе….

Музички део вечери је на гитари употпунио Младен Цицовић, кантаутор, а свој допринос су дали и ученици Гимназије, Лазар Гемаљевић и Михајло Марковић.

Ово несвакидашње књижевно вече у којима су стихове говориле Александрине колеге којима књижевност није професија, али који су показали да имају слух и душу за поетску реч, као и неколико ученика који су на самом крају отпевали песму “Златни дан” , учинили су да он буде савршен у сваком погледу.