У чачанском Културном центру сценски је приказано дело шумадијског Толстоја, Миће Миловановића, “Демони долазе”, а у режији Данке Ђурковић.

Мића Миловановић је до сада објавио три збирке песама и осам романа. У Чачку, граду у коме живи и ради, сврстан је у ред најчитанијих домаћих писаца.

У свом уводном излагању, професор српског језика и књижевности, Владимир Димитријевић је за Мићу Миловановића рекао да је он истински писац кога све наше ране боле, а његов патриотизам изражен је кроз жаљење према народу који пати.

Данки Ђурковић припала је част да буде редитељ сценског приказа Мићиног најновијег дела. Без обзира што је оно изузетно комплексно, захваљујући пишчевој умешности и труду свих који су учествовали у реализацији, дело је успешно приказано публици.

Радмила Живковић, наставница српског језика у пензији, а која са Мићом сарађује већ дуги низ година, радо се одазвала идеји да дочара лик Светлане, Стаљинове ћерке. Додељену јој улогу извела је на најбољи могући начин, желећи из свег срца да сценски приказ Мићиног најновијег романа успе.

Госпођа Радмила Рубаковић одиграла је лик Бетине Геринг, праунуке Хермана Геринга, човека који је творац концентрационог логора, док је Драгана Андрић била фантастична у улози Титове унуке, Лујзе. Оно што је карактеристично за све три жене је то да им је “захваљујући” прецима, живот био трагичан. Свака од њих је током живота носила терет својих монструозних предака, а њихову борбу и суочавање са стварношћу чачанска публика је могла доживети кроз ову представу.

Остаје оно вечито питање шта би било да је ток историје кренуо неким другим путем: да је Хитлер остварио своју велику жељу да постане сликар, да Стаљин није био избачен са богословије и да је постао православни свештеник, да је Јосип Броз наставио посао бравара и да никада није дошао међу Србе.

Н. Мечанин