Kultura

Promocija romana “Novčići za Harona”

Prvi roman Aleksandre Mišić

1.05Kpregleda

 

U Naučno-tehnološkom parku Doma kulture u Čačku, predstavljen je roman “Novčići za Harona”, autorke Aleksandre Mišić. Program je vodila Milkica Miletić, dok je za muzički deo večeri bio zadužen kamerni hor učenika Gimnazije, kojim je dirigovala Mirjana Janevska. Recenziju književnice Olivere Nedeljković pročitao je Viktor Tatalović, maturant, dok su odlomke iz romana govorili Aleksandrini učenici i kolege koji su joj na taj način pružili veliku podršku.

Nakon dve zbirke pesama, ovo je Aleksandrino prvo prozno delo, a napisati roman predstavlja krunu stvaralaštva svakog pisca. Autorka je u svom pisanju vodila računa o svim detaljima, konsultujući se sa svima onima koji su joj mogli dati bitne činjenice u domenu svoje struke (psiholozima, istoričarima, sveštenim licima…) Prelomila je u sebi i taj momenat odluke da svoj rukopis pokaže priznatijim piscima i čuje njihovo mišljenje. Nakon toga, a posle punih pet godina “Novčići za Harona” su izašli na svetlost dana. U isto vreme, autorka je pripremila još jedan roman koji nosi naziv:”Šaptači sela Lipova”, a čija promocija predstoji.

Inspirisana stalnim ljudskim strahom, strahom od smrti, Aleksandra je napisala “Novčiće za Harona”. Taj strah je fobija koja čoveku kvari kvalitet života. A sama smrt je nešto što je neminovno i kao neminovnost je treba i prihvatiti, a život na zemlji osmisliti na najbolji mogući način. “Roman daje nadu da svi oni koji se na bilo koji način plaše svega toga moraju da shvate da je najbitnije kako si suštinski proveo svoj život i da je potreban trud  da se taj život na najbolji način osveži i obogati dobrim ljudima i lepim događajima, a svako od nas da mu se prepusti kao “surfer dobrom talasu””, kazala je Aleksandra.

U knjizi je prisutna grčka mitologija da bi čitaoca podsetila da se u životima ljudi vekovima ništa nije promenilo. Strah, mržnja, zavist, ljubomora, strast, ljubav su osećanja koja su prisutna i sada i nekada. Ovaj lirsko-meditativni roman nema mnogo događaja, ali ima dosta razmišljanja. Sastoji se iz tri sloja i tri lika koja će se na kraju spojiti na jedan čudesan način. Kako će se i na koji način spojiti životi osamdesetogodišnje starice, Ksenije Antonijević, kardiologa Arsenija i staričine prijateljice iz detinjstva, Saše, čitalac će shvatiti kada pročita poslednju stranicu romana, romana koji nije mračan, koji daje nadu i koji nas vodi ka tome da razmišljamo o sebi i svom životu, pre nego što krenemo na poslednju plovidbu.

Pesma Bisere Veletanlić “Kad mi istekne vreme”, a u odličnom horskom izvođenju, označila je kraj ove prelepe književne večeri i podstakla da razmišljamo o tome na koji način ćemo svakodnevno ostvariti svoj “savršen dan”.

 

 

Nela Mečanin

Ostavite komentar