Društvo

РАСТОКЕ – OAZA U SRCU GRADA

794pregleda

Područje Rastoka ili Suve Morava je svojevrsna ekološka oaza koja ne samo da štiti Čačane od poplava već je i stanište brojnih životinjskih i biljnih vrsta. Šume bele vrbe i topole kriju u sebi 159 vrsta ptica, 227 vrsta biljaka, 60 vrsta dnevnih leptira (više nego na teritoriji Velike Britanije), različite gmizavce i vodozemce, 60 vrsta insekata i 26 vrsta riba…Ovakva rečna ostrva predstavljaju dragulje prirode koje životnoj sredini i lokalnoj zajednici donose veliku korist u borbi protiv klimatskih promena i zagađenja. Iako je prepoznata od stručnjaka kao mesto izuzetnog biodiverziteta, Suvoj Moravi danas preti urbanizacija, čime bi se trajno narušio vredan ekosistem  i povećala opasnost od poplava.

“Površina prirodnog dobra van rečnog toka, predstavlja pojas za prihvat stogodišnjih voda, kao što je to bilo 1965.,2014. i  2016. Tokom obilnijih padavina i pojave poplava, ostrvo dovodi do usporavanja poplavnog talasa, praveći prirodnu barijeru, sprečavajući razone posledice poplava nizvodno. U depresijama i kanalima Suve Morave skladišti se višak vode, koji se tokom letnjih meseci, kada nastane suša, ravnomerno otpušta. Nerazumna je ideja da se na ostrvu bilo šta gradi, jer i danas, tokom obilnijih kiša, dolazi do podizanja nivoa vode pa, unutar ostrva voda dosegne i čitav metar. Sa druge strane ako se izgradi obaloutvrda, da bi se zaštitili objekti, doći će do razlivanja vode uzvodno, što bi ugrozilo brojna domaćinstva”, kaže Zoran Rajičić  iz Društva ljubitelja ptica i prirode “Sove na oprezu”.

Foto: Zoran Rajičić

Prekriveno vegetacijom, sa dominantnim drvenastim i žbunastim formama, ostrvo u svom tlu skladišti oko 3000 tona ugljenika. Pored toga ostrvo reguliše i spoljašnju temperaturu menjajući mikroklimu okoline, umanjuje uticaj buke i predstavlja prirodni prečišćivač vazduha.

“Nepristupačnost Suve Morave, stvorila je od ostrva oazu za ranovrstan biljni i životinjski svet, još uvek nedovoljno istražen. Posmatranjem i proučavanjem bavili su se profesionalni orintolozi iz Društva za zaštitu i proučavanjem ptica Srbije, stručni saradnici iz Zavoda za zaštitu prirode, amateri i volonteri Društva ljubitelja ptica i prirode “Sove na oprezu”. Tokom decenija posmatranja, na Rastokama je, do sada,  evidentirano 159 vrsta ptica od kojih su 143 strogo zaštićene Urbanizacijom ostrva  poremetiće se rečna dinamika. Doći će do povećanja prisustva ljudi, buke, koji će zatim dovesti do ugrožavanja vrsta i staništa u okviru ovog područja. Ne treba ptice da budu kočnica razvoju grada, ali ovo je i njihova planeta koliko i naša. I da ne stavljamo fokus samo na ptice. I gmizavci, leptiri, vodozemci, insekti, biljke…svaki kamen na tom ostrvu, svaki žbun, svi imaju važnu ulogu u ekosistemu. Bez njih bi ljudski život bio nemoguć, pa zaštitimo ih , bar malo”, apeluje Zoran Rajičić i dodaje da najveću pretnju po floru i faunu Suve Morave predstavlja čovek i to ne samo zbog planirane gradnje već i zbog niza drugih faktora.

Foto: Zoran Rajičić

“ Zagađenje Zapadne Morave ispuštanjem ulja ,maziva, nafte i raznih hemikalija uzvodno, devastiranje rečnih obala eksploatacijom šljunka, neplanirana i neselektivna seča stabla na rečnom ostrvu i obalama Morave, krivolov, samo su neki od činilaca ugrožavanja ekosistema Rastoka. Argument da će se posečena stabla kompenzovati sadnjom stabala na nekom drugom mestu, pa makar bilo posađeno 100 stabala za jedno posečeno, jednostavno “ne pije vodu”.  Treba da prođe bar 20 godina da bi jedno drvodovoljno poraslo da u sebe primi ptičiji svet”, podvlači Rajičić.

Društvo “Sove na oprezu” predložilo je 2016. godine Gradu Čačku da zaštiti ovo područje. Grad je prosledio predlog Zavodu za zaštitu prirode koji, dve godine kasnije, Suvu Moravu proglašava za “evidentirano prirodno dobro” i predlaže lokalnij samoupravi da ovo područje stavi u odgovarajući stepen zaštite.  Međutim, Grad nije usvojio akt o proglašenju zaštićenog staništa Suva Morava jer je stav gradskog rukovodstva da na ovom području treba razvijati komercijalne sadržaje u cilju poboljšanja turističke ponude.

“ Svesni činjenice da će ova “urbanizacija”, ako se realizuje, ugroziti kompletan biljni i životinjski svet ostrva, Drutvo “Sove na oprezu” krenulo je u novu fazu borbe za očuvanje ove prirodne oaze i to kroz seriju razgovora sa donosiocima političkih odluka. To je rezultiralo projektom pod nazivom “Revitalizacija Rastoka – živeti u skladu sa prirodom” koji smo realizovali u ovoj godini.” kaže Zoran Rajičić  i dodaje, “Razumevanje lokalne samouprave nije izostalo, ali postoji jedan veći problem. Naime, uvid u katastar daje jasnu sliku strukture vlasništva. To zemljište je, ako izuzmemo rečni tok, većinski u privatnom vlasništvu. Treba, dakle, naći meru i kompromis između javnog i privatnog interesa, između očuvanja prirode i potrebe da se grad širi. Mislim da smo mi kao udruženje dali konstruktivan predlog koji staje u jednu rečenicu “šetnja među krošnjama”.  Treba istaći i da smo se pozvali i na Zakon o vodama u kome jasno piše da je na vodnom zemljištu i poplavnom području zabranjeno graditi objekte. A Rastoke su i jedno i drugo. Mi smo uradili što je do nas. Čekamo reakciju državnih organa.”, zaključuje Zoran Rajičić iz  Društva “Sove na oprezu”.

Iz serijala “EKO PUTOKAZ”, u okviru konkursa za sufinansiranje projekata za ostvarivanje interesa u oblasti javnog informisanja Grada Čačka.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

Ostavite komentar