Урош Тодоровић

Иако је Урош у чачанској Гимназији био ученик друштвеног смера, тако да је овај предмет имао само у прве две године, своју љубав према хемији из основне школе наставио је и у чачанској Гимназији. Сам је више пута изјавио да највише захвалности за то дугује професорки Данки Тановић-Вујичић. Уз њену несебичну помоћ, али и уз разумевање директора и других професора Гимназије, Урош се пео стрмим степеницама ове захтевне науке. Са општинских, регионалних и републичких такмичења доносио је бројна признања и награде, а у другој години средње школе укључио се у програм научно истраживачке установе у Петници. По завршетку средње школе Урош уписује и са успехом завршава академске студије на Хемијском факултету Универзитета у Београду као један од најбољих студената. Током студија два пута је по четири месеца боравио на студијским путовањима у Сједињеним Америчким Државама, први пут на Универзитету у Арканзасу, а други пут у Илиноису. По повратку са далеких путовања Урош Тодоровић се током студија бавио научним радом у лабораторијама Хемијског факултета у Београду. Радио је и као инструктор у истраживачкој установи у Петници желећи тиме да лична искуства и сазнања пренесе младим талентима. Своја знања и нове идеје из области примене нуклеинских киселина ДНК и РНК, као носилаца наследних особина и њихово превођење у протеине на нове начине, изложио је чувеном јапанском професору Есугиу Мотонари, где је у Кјоту, на позив овог научника, боравио нешто више од три месеца. На онлајн курсу Урош се међу више од 20.000 полазника из целог света уврстио у пет најбољих. Заједно са колегама из САД, Вијетнама, Перуа, Филипина, Летоније и других земаља своје идеје и достигнућа представио је у престижним научним часописима, дневној штампи, али и на јапанској Националној телевизији. По завршетку студија одлучио је да од бројних пословних понуда истраживачких центара из Јапана, САД и неких других земаља, изабере да своју професионалну научну каријеру из области ДНК и РНК почне да гради у једној од најбоље опремљених лабораторија на престижном Универзитету у Бечу. Већ после неколико месеци боравка у аустријској престоници Урош изражава видно задовољство пријемом и условима рада. Хемија, као формула живота и самосталан научно истраживаки рад, по свему судећи постају испуњење и његовог дугогодишње сна и прави смисао будућег живота тако да Урош тренутно живи и ради у Бечу.

Уз све претходно написано наш млади земљак Урош Тодоровић слободно време посвећује изласцима у природу, свира гитару и бави се фотографијом. Свој родни град Чачак и пријатеље не заборавља. Удружење Чачана у Београду поносно је што је, као и много пута до сада, наш родни крај подарио нама и нашем завичају младог човека на кога сви заједно треба да будемо поносни, некога о коме ћемо како ствари стоје у будућности још доста чути. Надамо се да ће се у једном тренутку створити услови који ће омогућити да овакви српски вансеријски таленти великом већином живе и раде у Србији обезбеђујући тиме себи и својој домовини напредак и просперитет.
С поштовањем,