У Градској библиотеци “Владислав Петковић Дис”, а у организацији Удружења “Ирмос”, промовисана је књига “Хрватима с љубављу”, аутора Александре Нинковић Ташић и Бранислава Станковића. Водитељка овог, изузетно занимљивог програма о коме смо мислили да много знамо, а заправо смо чули толико тога “непознатог”, била је професорка српског језика и књижевности, Љиљана Ранковић.
Сам наслов књиге је већини присутних био недокучив, а по речима професорке и помало саркастичан. Само у почетку, док се странице књиге нису једна за другом отварале, а пред публиком низале живе слике. Поред аутора, учешће у представљању овог изузетног дела, узео је и др Гордан Поповић из издавачке куће “Васкрсење”.
Колико су себе сматрали Никола Тесла, Иво Андрић, Руђер Бошковић, Иван Џиво Гундулић, било је главно питање које је утицало на настанак књиге. И поред тога што су се у личним документима, писмима и разноврсној документацији изјашњавали као Срби, то Хрватима није била препрека да их својатају. Ова књига је препуна не само јунаштва, него и српског чојства. У њој се огледа сва доброта српског народа и војника. Све је поткрепљено оригиналним писмима и осталом пратећом документацијом. Ово остварење је настало као одговор на хрватско издање књиге к0ја носи наслов “Хрвати који су мењали свет”, и у којој су се нашли знаменити Срби. Податак да је Иво Андрић све што је икада написао, писао искључиво ћирилицом, да је Нобелову награду желео да прими уз мелодију песме “Марш на Дрину”, а да је Никола Тесла по својој жељи сахрањен уз звуке песме” Тамо далеко”, само су неке од чињеница које стоје записане у књизи “Хрватима с љубављу”.
“Наша српска трагедија је што ми немамо свест о томе. Хрвати штампају књиге о Николи Тесли увек. Они увек, а ми никад. И у томе је трагедија”, казала је Александра Нинковић Ташић.
Бранислав Станковић нам је указао на чињеницу да је у Смиљану, родном месту Николе Тесле, за време рата убијено пет стотина људи који су се презивали Тесла. Сигурно би иста судбина задесила и Николу да је у том тренутку био ту. Сада, толико година после тих немилих догађаја, Хрватима не представља проблем да га називају њиховим. И није у њима проблем, проблем је у нама. Они то морају да раде да би се доказали, а ми пак чинимо све да све те људе заборавимо иако имамо доказе да су наши. “Њих ретко где има код нас. Много тога у вези са њима би требало да буде у нашим читанкама као што је песма о Краљевићу Марку и Јевросими мајци, песми на којој је мајка Николе Тесле одгајила свог сина. Нажалост, таквих песама и прича у нашим читанкама нема”, рекао је Станковић.
Није било ни издавачке куће која је хтела да изда ову књигу. Да би се она појавила, било је неопходно отворити нову издавачку кућу под називом “Васкрсење”, а захваљујући др Гордану Поповићу који је тај део посла преузео на себе иако нема никакву везу са издаваштвом, јер је по струци лекар. И тако је књига коначно издата , а са њом су васкрсли наши Тесла, Андрић, Бошковић, Гундулић.
На крају ове, заиста лепе промоције, Љиљана Ранковић је нагласила да морамо гајити тренд неговања српске културе. То је начин да градимо своје, личне идентитете.
Нела Мечанин
