После многобројних чудесних исцељења, Христос у Витанији васкрсава Лазара, брата Марте и Марије, који је четири дана био у гробу. На глас о великом чуду и о вери у Месију која расте у народу, јеврејске главешине одлучују да убију Христа, „да се не би ширило узнемирење у народу”.

Васкрсење Лазарево

(Јов. 11, 1-54)

Лазар из села Витаније, близу Јерусалима, био је брат Марте и Марије. Њих је Исус много волио и био је често гост у њиховој кући.

Једног дана, кад се Исус са ученицима налазио у околини Јордана, разбоље се Лазар тешко. Сестре његове сјетише се Исуса и послаше људе, да Му то јаве ријечима: »Господе, онај, који Ти је мио, болестан је.«
Кад Исус то чу, рече апостолима, да та болест није на смрт, већ да се прослави Син Божји. Зато није хитао, већ је остао још два дана ондје, гдје су били.
Трећега дана Исус позва ученике, да иду у Јудеју. Они су Га одвраћали, јер су знали, да Јудејци хоће да Га убију. Но Исус рече: »Лазар умрије; хајдемо к њему!« Онда апостол Тома рече ученицима: »Хајдемо и ми, да помремо с њим!«

Кад стигоше до Витаније, Лазар је већ четири дана лежао у гробу. Марта чу, да Исус долази, па изиђе из куће пред Њега и рече: »Господе, да си био овдје, не би мој брат умро!« На то Исус рече, да ће њен брат устати, а она одговори: »Знам, Господе, да ће устати о васкрсењу, у посљедњи дан.« Онда Исус рече: »Ја сам васкрсење и живот: који вјерује мене, ако и умре, живјет ће. Вјерујеш ли ово?« Марта одговори: »Да, Господе, ја вјеровах, да си Ти Христос, Син Божји, који је требало да дође на свијет.«
Потом Марта отиде те зовну Марију, сестру своју, говорећи: »Учитељ је дошао, и зове те.« Марија уста брзо и отиде к Њему на исто мјесто пред селом, гдје Га Марта бјеше оставила. За њом пођоше и људи, који бјеху дошли у кућу, да их тјеше. Марија, кад видје Исуса, паде пред ноге Његове и рече Му: »Господе, да си Ти био овдје, не би умро мој брат!«

Кад Исус видје, да она плаче и да плачу и људи, који су дошли с њом, поста и сам жалостан, и сузе Му ударише на очи.
Онда затражи, да Му покажу, гдје су умрлога сахранили. Одведоше Га на гроб Лазарев. То је била гробница као пећина усјечена у стијену, а камен је био наваљен на врата.
Исус заповједи, те уклонише камен. Марта рече: »Господе, већ заудара, јер су четири дана, како је умро.« Исус одговори: »Не рекох ли ти: ако вјерујеш, видјет ћеш славу Божју?« Па подиже очи горе и рече: »Оче, хвала Ти, ради народа, који овдје стоји, да вјерује, да си ме Ти послао!« Онда викну гласно: »Лазаре, изиђи напоље!« И одмах Лазар оживје и изиђе увијен платном по рукама и ногама и убрусом по лицу. Исус нареди, те га разријешише и пустише, да иде. Сви, који су ово видјели, повјероваше, да је Исус Син Божји.

Неки одоше фарисејима и казаше, шта је учинио Исус. Онда поглавари свештенички и фарисеји сазваше скупштину (синедрион), да се договоре, шта да чине. Говорили су: »Овај човјек чини многа чуда. Ако Га оставимо тако, сви ће вјеровати у Њега.« И договорише се, да Га ухвате. и убију.

Васкрсење Лазарево је једно од највећих чуда, које је учинио Исус. Јаирову кћер је оживио на мртвачкој постељи; удовичиног сина је повратио из мртвих за вријеме спровода, а Лазара је васкрсао четири дана послије његове смрти.

Код нас се на овај празник освећују гранчице врбе и деле се народу. Ту освећену врбу народ носи кући и оставља је поред славске иконе и кандила. Литија око храма у којој има много деце са гранчицама врбе у рукама, преноси нас у дан када су се деца показала као најбољи верници Христови. Он је њихов Пастир – и зато деца, као Христове овце, носе о врату звонце.

Izvor: Sveta Anastasija Srpska