Muzika

Boško Ćirković Škabo: Vaspitanje je mnogo bitnije od obrazovanja, naročito za komunikaciju sa ljudima

Poslednji album, “Promašena tema”, ugledao je svetlost dana 29. decembra 2023. godine! 

494pregleda

U svetu muzike i književnosti Boška Ćirkovića ljudi više prepoznaju po umetničkom imenu Škabo. Da, Škabo, iz grupe „Beogradski sindikat“, čiji koreni vuku ka Čačku. Razloga za intervju sa Boškom je mnogo, a jedan je i novi album „Promašena tema“ koji je svetlo dana ugledao u poslednjim danima minule godine.

 

Zagrevamo se sa pitanjima koja su u vezi sa sportom. Da li se Škabo, kao dete, bavio sportom, kog sportistu je posebno voleo i klub koji nosi u srcu?

„Kratko sam trenirao košarku, ali ne nešto posebno uspešno. Voleo sam da gledam košarkaške utakmice, domaće, ali i inostrane, od Evrope do NBA lige. Dejan Bodiroga i njegovi saigrači su malo stariji od mene tako da nisam mogao da ih gledam kao dečak. Ložili smo se na NBA, Vladu Divca koji je zaigrao u SAD – u…Voleli smo sve reprezentativne utakmice, sećem se, kad su nas pustili iz kaveza da su košarkaši počeli da ređaju uspehe od Istanbula, Atine, Indijanapolisa…Fudbalski post je trajao hiljadu godina pa smo se primili na basket, svi, i oni koji nisu trenirali košarku. Za koga navijam neka ostane mala tajna“, počinje priču Škabo Ćirković.

Srpska reprezentacija je došla do srebra na poslednjem velikom takmičenju. Koliko ste stigli da ispratite mečeve iz Manile?

„Gledao sam namerno, iz kontre, jer su naše igrače nipodaštavali. Pričalo se o tome ko ne igra za nacionalni tim, a ne ko igra. To je bilo jako ružno pa sam namerno gledao, uz to, jako mi se dopalo kako su naši momci igrali. Inače, kada pratim neki događaj pratim sve, ne samo utakmice Orlova. SP me je motivisalo da ponovo gledam NBA mečeve, a evropsku košarku jednostavno ne stižem da pogledam“.

Za mnoge je, Vaš nastup na čuvenoj terasi, bio veliko iznenađenje?

„Nas su sportisti više puta zvali na takve događaje. Košarkaši posebno jer prijateljske veze održavamo sa, recimo, Bogdanom Bogdanovićem. Nekada je postojala cenzura, sa najviših instanci, nekada autocenzura, a sada je Grad Beograd bio organizator dočeka srebrnih košarkaša. Prihvali su ideju da ispune želju srebrnim momcima koji su slušali pesme sa albuma Beogradskog sindikata, a koji je izašao neposredno pre prvenstva. Pozvali su nas sumnjičavo, ali se sve desilo u jednom danu. Potom je stigla informacija da će stići i Novak Đoković i predlog da izvedemo numeru N.O.L.E. Dare nije bio u Beogradu, do tada pesmu nismo izvodili, ali sve je proteklo sjajno. Iskreno, svi smo, tokom prvenstva bili uz nacionalni tim. Beogradski sindikat postoji 25 godina od kojih nas deceniju i po otpisuju, a mi punimo sale, prodajemo karte, ljudi nas vole, sportisti zovu…Nikada se nisam ložio da se popnem na balkon, da se kitim tuđim uspehom, ali desilo se da nastupamo. Usledila je i win – win situacija na splavu gde su se igrači veselili uz Cecu“.

Sa suprugom imate sina. Da li ga upućujete na sport?

„Košarka i aikido su kratko trajali. Sada je malo bucmast pa sam krenuo sa njim u teretanu, šetnje…Smatram da svaki čovek treba da odabere sport koji mu se dopada, porodično nismo preterano talentovani za sport, a najlepše je kada se čovek bavi rekreativno sportskim aktivnostima. Bez opterećenja rezultatima, brojevima, da se sportom bavi iz čiste ljubavi. Naravno, divim se vrhunskim sportistima koji su život posvetili nekom sportu. Maksimalno podržavam rekreativni sport”.

Bili ste učesnik poslednjeg sajma knjiga?

„Da, ali ne prvi put. Bio sam i pre dve godine, a prvi put, ne sećam se, valjda 2014. godine. Neću da kažem da mi je učešće na sajmu knjiga postala rutina, ali ispunio sam neki dečački san. Sa drugarom, koji je svirao na akustičnoj gitari, repovao sam i čitao svoje stihove. I minule godine je trebalo da učestvujemo, ali su se žalili da je bilo bučno. Ne znam kako jer je gitara bila akustična“.

Svidele su mi se Vaše dve rečenice: „Učio sam od boljih“ i „Ljubav koju upućijem neprijatelju“. Vaš komentar?

„Pa od koga se uči, uvek od boljih. Ljubav prema protivniku ili neprijatelju nisam dugo razumeo. Potom sam pročitao nekoliko knjga vladike Nikolaja Velimirovića, tačnije, slušao sam audio izdanje i baš mi se dopala „Molitva za neprijatelje naše“. Poslao mi je drugar, prvo tehnički, vizuelno je sjajno odrađeno, a potom sam odslušao i kazao, vau, brate. Međutim, nismo uvek na visini tog zadatka“.

Relativno ste skoro, na poziv „Irmosa“, gostovali u Čačku?

„Mislim da svake godine objavim po zbirku pesama, ali se ne sećam kada sam gostovao u bibliteci „Vladislav Petković Dis“. Sećam se da mi je bilo prelepo, odličan ambijent, voditeljka je bila Sofija Dimitrijević za koju nije postojala prepreka da se udubi i pročita dve moje knjige. U današnje vreme to je za svaku pohvalu. Sofija nije samo obrazovana već i vaspitana, što je, ponavljam, u današnje vreme retkost. Vaspitanje je mnogo bitnije od obrazovanja, naročito za komunikaciju sa ljudima“.

Kada ste bili u srpskoj Svetoj gori?

“Sećam se da sam učestvovao u izgradnji isposnice Svetog Save. Sa drugarima sam učestvovao u nošenju materijala za isposnicu, na tri akcije, a posle smo bili gosti Preobraženja. Na trpezi ljubavi”.

Red je da pomenemo Vaš poslednji album. Šta nam možete reći?

“Promašena tema, poslednji album, ugledao je svetlost dana 29. decembra 2023. godine. Feđa mi je pomogao oko naziva, Promašena tema, a imam petnaest namerno, sa predumišljajem, promašenih tema. Radio sam ga sa drugarom Pavlom Pešaljem. Pavle svira gitaru, producent je, muzičar, svira još neke instrumente i kad se uključio u rad baš mi se svidelo kakve je ideje imao. Totalno sam se prepustio idejama kada su zvuk i produkcija u pitanju. Vuk Aleksić je uradio miks i post produkciju pa sam zadovoljan u kompletu. Voleo bih da šira publika uživa u Promašenoj temi. Vreme je za spotove, pošto se muzika danas i sluša i gleda”, zaključio je Boško Ćirković Škabo koji je po deseti put učestvovao u akciji Koš za sreću.

Piše: Đurđe Mečanin/ Foto: priv. arh. B. Ćirković

 

 

 

 

Ostavite komentar