U utorak, 21.12.2021.godine u Klubu Doma Kulture u Čačku otvorena je izložba „Miroslavljevo jevanđelje-božansko nadahnuće“.
Pored izložbe, organizovana je i tribina pod nazivom „Stanje srpske kulture danas“, a zasluga za ovaj događaj pripada Izdavačkoj kući „Dosije“ i Srpskom pokretu Dveri.
Pred čačanskom publikom, a o samoj knjizi „Miroslavljevo jevanđelje“, njenom putu, kao i štampanju zlatnog faksimila i rekonstrukciji vizantijskog poveza pričali su Veljko Topalović i Vladimir Racković, autori i izdavači knjige, dok su dr Vladimir Dimitrijević, Boško Obradović i dr Milorad Marinković, govorili o stanju srpske kulture danas. Moderator programa je bila Ivana Ćirjaković.
„Miroslavljevo jevanđelje“ potiče iz 1180.godine, predstavlja jedno od najznačajnijih rukopisa i nalazi se na Uneskovoj listi. To je naša najdragocenija sačuvana knjiga. Korišćena je za bogosluženja i bila je u posedu Nemanjića, Obrenovića, Karađorđevića. Tokom Majskog prevrata je bila ukradena, a tokom Prvog svetskog rata sa srpskom vojskom je prešla preko Albanije, da bi u Drugom svetskom ratu bila skrivana od Nemaca. Jedno vreme je netragom i nestajala, a najduže se zadržala u Hilandaru.
Jedan od priređivača faksimila , Veljko Topalović, kaže: „ To je knjiga koja je pratila sudbinu srpskog naroda. Nju je sačuvala Božanska promisao, dok su ostali naši vredni rukopisi, ukradeni, spaljeni ili oštećeni“.
Koliko je izuzetnih ljudi stvaralo „Miroslavljevo jevanđelje“ govori podatak da su oni bili ne samo vrsni poznavaoci Starog i Novog zaveta, već su odlično poznavali egipatsku, rimsku i grčku mitologiju, a sve to uz Božje nadhnuće koje daje poseban pečat ovom rukopisu, a uz likovne simbole koji ga krase.
Stoga je sasvim jasno zašto se Miroslavljevo jevanđelje svrstava među 120 najvrednijih dokumenata celog čovečanstva, a Čačani su imali priliku da vide prvo i ujedno najbolje fototipsko izdanje.
Koliko smo mi kao narod spremni da čuvamo i očuvamo naše kulturno nasleđe? Da li u tome učešće uzimaju samo pojedinci vođeni entuzijazmom kao što su to Veljko Topalović i njegov tim koji su radili na faksimilu „Miroslavljevog jevanđelja“? Da li smo svesni toga da bez preporoda u svetu kulture nema ni ekonomskog preporoda? Na ova i mnoga druga pitanja, odgovor su dali profesor dr Vladimir Dimitrijević, profesor dr Milorad Marinković, predsednik saveta za kulturu Srpskog pokreta Dveri Beograd i Boško Obradović, predsednik Srpskog pokreta Dveri.
Na izložbenim panoima, koji su bili postavljeni u Klubu Doma kulture, posetioci su mogli zajedno sa „Miroslavljevim jevanđeljem“ da pređu put od Hilandara do današnjih dana.
N. Mečanin
