Humanitarni rad

PET na PET – NINUS NESTOROVIĆ: Osmeh na tuđem licu je najveća nagrada za moju humanost

Naš aforističar trudi se da ljudskost i humanost pokaže uvek i na svakom mestu, na ulici, i na poslu, slanjem SMS poruka, odlaskom na humanitarne utakmice i koncerte!

947pregleda

Proleće je na pragu, a on već mašta o tome da se negde daleko, daleko od svih obaveza, oslobodi stresa i opusti se. Do tada, posvećuje se svojoj profesiji, radi kao carinski inspektor, provodeći sate gledajući u monitor i carinske papire. Kada se oslobodi obaveza, uživa u šetnjama pored Dunava sa svojom pudlicom Leom ili odlazi na treninge i utakmice ćerke Tee, koja igra za OK Dunav volley. Generacija 2010/2011 je neverovatno borben tim, a Ninus sa ponosom navija za svaku devojčicu na terenu. Uživa u svakom trenutku provedenom sa njima i ne može da dočeka sledeću utakmicu! OK “Dunav volley”, trenira Raša Kijac. To je generacija 2010/2011. Izuzetno su borbene i uživanje je gledati ih i navijati za njih. Osim Tee za Dunav igraju i Nera, Maša, Mia, Mara, Elena, Dunja, Đurđa, Lena, Una, Blanka, Milica, Mila i Medina.

Knjiga koju trenutno čita Ninus Nestorović je knjiga aforizama našeg poznatog satiričara Aleksandra Baljka “Nemam reči”. Muziku obožava. Najviše voli domaće rok i pop hitove iz osamdesetih godina prošlog veka.

Između obaveza Ninus Nestorović, satiričar, rođen 10. septembra 1965. godine u Smederevskoj Palanci odgovorio je na naša pitanja. Inače,  objavio je više knjiga aforizama u Srbiji: „Izgužvane misli“ (1997), „Sizife, Srbine“ (1999), „Neraskidiva veza“ (2003), „Vojna tajna“ (2006), „Ćuti i plivaj“ (2014) i „Bože, uprosti nam“ (2020) i jednu knjigu aforizama u Poljskoj „Diktator i ja“ (2021). Njegovi aforizmi prevedeni su na preko dvadeset svetskih jezika. Dobitnik je velikog broja književnih nagrada u oblasti humora i satire, kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Živi i radi u Novom Sadu. Otac troje dece: dve ćerke i sina. U mladosti igrao je mali fudbal i futsal za poznate klubove: KMF „Tango“ (Novi Sad), „Metalorad“ (Novi Sad), MNK „Kompred“ (Tuzla)…

1.Da li se sećate i još uvek družite sa drugarima iz detinjstva?

“Da, veoma često se družim sa drugarima iz detinjstva. Sa drugovima iz Osnovne škole ‘Sonja Marinković’ viđam se kod Prente u kafeu ‘Sting’ na stadionu Karađorđe FK  Vojvodina, Kiklop, Šilonja, Neša Bojić, Pera Ćupurdija, Goran Orlić, Prenta su svake nedelje od 10.00 časova ujutro do ručka tamo i druže se. Sa drugovima sa fudbala viđam se na Đačkom igralištu. Igramo fudbal, pričamo, smejemo se, a popije se i po koje pivo… Štraus, Habaja, Doce, Jagoda, Đeka, Neša doberman, Brzi, Žare, Ivan, Ika, Neca, Dule gitara, Sin, Bućkalo, Mario, Goran, Rade i Nikola Mitro (tata i sin)… raspon godina onih koji dolaze je od 27 do 80. Oni mlađi, nama starijima, malo popuštaju… kao što je i red…važno je da se niko ne povredi i da je osmeh na licu svih koji su tu… igraju ili gledaju i komentarišu…”.

2.Da li ste svojevremeno trenirali još neki sport i koji?

“Trenirao sam u detinjstvu šah, atletiku i stoni tenis. Veoma kratko. Fudbal je bio i ostao moja najveća sportska strast i najveća sportska ljubav”.

3.Ko Vam je bio sportski idol, a uzor od prijatelja, u danima odrastanja?

“Sportski idol mi je bio Ronaldo, a voleo sam i Van Bastena i Romaria. Od prijatelja uzori su mi bili Mirko Homa, Vasa Orlović, Miodrag Petrika, Marijan Gajić, Duda Savić, Borica Radoš, Mane Radinović i mnogi drugi novosadski majstori malog fudbala”.

4.Koliko je, u današnje vreme, važno biti human i šta najčešće nekog motiviše da bude plemenit?

“Živimo u teškom vremenu. Danas ljudi nemaju više vremena ni zašta. Čak ni jedni za druge. Sve se pretvorilo u trku za novcem i borbu za preživljavanje. Humanost nam je u drugom planu. Svela se na SMS poruke i humanitarne utakmice i koncerte”.

5.Kojim dobrotvornim akcijama se najradije odazivate, koncertima, predstavama, utakmicama, slanjem humanitarnih SMS poruka, donacijama…?

 “Ljudskost i humanost se trudim da pokažem uvek i na svakom mestu. I na ulici, i na poslu, slanjem SMS poruka, odlaskom na humanitarne utakmice i koncerte. Osmeh na tuđem licu je najveća nagrada za moju humanost. Vratimo Srbiji osmeh na lice. Neka našu zemlju svi u svetu prepoznaju po tome”.

28.02. je Svetski dan retkih bolesti!

ZVONČICA – “Zvončica” je udruženje roditelja dece obolele od malignih i drugih retkih bolesti, osnovano 1992. godine pri Službi za hematoonkologiju Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije “dr Vukan Čupić”. Udruženju ” Zvončica” možete pomoći slanjem SMS – a sa brojem 13 na 2407

 

Pružena ruka Hilandara mnogodetnim porodicama, ugroženim grupama i pojedincima, deci i mladima, naše je nadahnuće i okvir za dobrotvorno delovanje.

Udruženje Teofil 1198 Čačak,

Tekući račun br. 200-3707050101022-97

Devizni račun br. RS35200370705010198812

Banka Poštanska štedionica

office@teofil1198.org

 

Fondacija SOS Dečija sela Srbija, Bulevar kralja Aleksandra 251, 11000 Beograd

Svrha uplate: Donacija

Broj računa: 160-373368-31, Banca Intesa

Novac koji odlučite da donirate biće utrošen na sredstva za decu i porodice o kojima brinemo.

Piše: Đurđe M.

Foto: Srđan Kecojević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Ostavite komentar