Pisani podaci još iz srednjeg veka ukazuju da je Srbija bila veoma bogata šumama, što je karakterisalo ove prostore sve do početka XIX veka. Pod šumom je u to vreme bilo između 75-80 odsto od ukupne površine. O bogatstvu i šarolikosti srpskih šuma pisao je veliki broj autora, a francuski pesnik, političar i putopisac Alfons de Lamartin, 1833. godine je zabeležio:

„Čitavih sedam dana putujemo kroz veličanstveni i večiti hlad, ne videći ništa drugo do beskrajnih redova ogromnih visokih bukovih stabala, talasa lišća koje vetar njiše, brdske i planinske doline jednoliko obrasle stoletnim hrastovima“.

Foto Kablarnet  

Sredinom XIX veka, usled intenzivnog naseljavanja, došlo je do krčenja šuma i smanjivanja površina pod šumama. Ovo smanjivanje nastavljeno je do sredine XX veka, kada je zabeležena najniža šumovitost od svega 21,4 odsto.

Podaci Nacionalne inventure šuma iz 2009.godine, ukazuju da šume obuhvataju 29,1 odsto od ukupne površine teritorije Srbije. Ostala šumska zemljišta (šikare i šibljaci), kao i neplodna zemljišta, obuhvataju 474.400 hektara ili 6,1 odsto, tako  da 35 procenata površine  Srbije ima neku od namena koja je vezana za šumu i šumarstvo. Površina šume u Srbiji u odnosu na broj stanovnika iznosi 0,3 hektara po stanovniku.

„Podaci pokazuju da je izuzetno visok stepen šuma izdanačkog porekla, 64,7 odsto od ukupne površine pod šumama ili 1,45 miliona hektara. Ove šume su nastale kao rezultat neplanskih čistih seča, prevashodno u privatnim šumama. Takve šume se tradicionalno koriste kao izvor ogrevnog drveta. Međutim, one imaju veoma niske vrednosti zapremina (124,4 kubnih metara po hektaru) i prirasta (3,1 kubnih metara po hektaru), te su njihovi proizvodni potencijali značajno umanjeni“, kaže za Kablarnet prof.dr Ljubinko Rakonjac, direktor Instituta za šumarstvo.

Foto Kablarnet 

Šume u Srbij ičini 49 vrsta drveća, 40 lišćarskih i 9 četinarskih. Najzastupljenije su šume bukve koje obuhvataju 660.400 hektara, zatim cera, kitnjaka, sladuna, bagrema, bora i drugih drvnih vrsta.

“Seča šuma je svakako najznačajniji faktor koji utiče na stanje šuma.Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji se u periodu od 2000 – 2021. godine, prosečno godišnje seklo od 2,7 do 3,3 miliona kubnih metara drveta. Međutim, mnogobrojne domaće i strane studije koje su analizirale potrošnju drveta u Srbiji, došle su do podatka da je stvaran obim seča šuma u Srbiji značajno veći odzvanično registrovanog. To se prvenstveno odnosi na šume u privatnom vlasništvu i ukazuje na problem takozvanih bespravnih seča šuma. Ovakvim sečama, posebno čistim sečama, značajno se narušava kvalitet i ekološka vrednost šuma i eko sistema“, ističe Rakonjac.

Foto Kablarnet 

Stručno planirana i pravilno izvedena seča ima pozitivan uticaj na razvoj šuma i njihovo stanje, ali ilegalna seča je dugogodišnji problem zbog koga nestane na hiljade stabala bez dozvole nadležnih organa. Krađa šuma najčešće je krivično delo protiv životne sredine u poslednjih deset godina. Hrastu lužnjaku potrebno je između 120 i 180 godina da potpuno poraste i bude zreo za seču, a šumokradicama je potrebno samo nekoliko minuta da ga poseku. Bespravna seča ne predstavlja samo ekonomski gubitak, već ostavlja i dugoročne posledice po životnu sredinu i kvalitet života.Uništavanjem šuma nastaju ekološke promene sa štetnim posledicama, među kojima su prvenstveno promene zemljišta i vazduha, nestanak mnogih biljnih i životinjskih vrsta.

Foto Kablarnet 

U današnje vreme promene klime imaju izuzetan uticaj na zdravstveno stanje i opstanak šuma. U sušom jako ugroženo područje spada i Balkansko poluostrvo. U Srbiji se očekuje, prema različitim analizama, povećanje srednje godišnje temperature za 4-4,5°C  do kraja 21. veka.

„ Ako se ostvari ovo povećanje srednje godišnje temperature, suše, invazije insekata i pojava šumskih požara postaju sve verovatniji, a postojeći šumski pokrivač se može izgubiti, dok novi tipovi šuma migriraju prema severu. Pri prosečnom povećanju globalne temperature vazduha od 2°C tokom sledećih 100 godina, vrste drveća će se pomerati na sever za 2 do 5 km svake godine. Sve će ovo uticati na smanjenje vitalnosti i postepeno propadanje šuma“,ističe Ljubinko Rakonjac.

Iz Instituta za šumarstvo navode da se očekivani efekti promena klime, dugoročno posmatrano, u odnosu na šumske ekosisteme, šumske zajednice i vrste drveća, žbunja i prizemne vegetacije, mogu  odraztiti na sledeće načine:

• Pomeranje granica pojedinih tipova šuma u odnosu na geografsku širinu i nadmorsku visinu;
• Drugačiju prirodnu preraspodelu površina tipova šuma u njihovom međusobnom odnosu;
• Drugačiji sastav pojedinih biljnih zajednica uz, na duži rok gledano, nestajanje jednih i pojavu drugih vrsta i zajednica u odnosu na spratovnost i položaj;
• Promena odnosa pojedinih vrsta drveća prema svetlosti;
• Šumske zajednice će biti izloženije različitim negativnim uticajima koji su direktna ili indirektna posledica promena klime;
• Navedeni efekti, kumulativno posmatrani, će se direktno odraziti na mogućnost očuvanja biološke raznovrsnosti i realnost racionalnog upravljanja ovim resursom.

Foto Kablarnet

 Prema naučnoj literaturi, potvrđene su pretpostavke da klimatske promene utiču na povećanje broja šumskih požara.

„U periodu od 1990 – 2021. godine, prosečno u Srbiji nastane oko 100 većih šumskih požara koji nanose neprocenjivu štetu šumskim ekosistemima. Požari se najčešće javljaju u februaru i martu, pre početka vegetacije i prolećnih padavina, kao i u avgustu i septembru, pre jesenjih padavina. U navedenim periodima je prisutan veoma nizak stepen vlažnosti gorivog materijala, suve trave, žbunja, šumske leževine i grana, čime su stvoreni osnovni preduslovi za izbijanje požara. Osnovni izazivač požara je čovek“, ističe direktor Instituta za šumarstvo.

Površine šuma i šumskog zemljišta zahvaćene šumskim požarima u periodu od 1990-2022. godine

 Inventurom šuma registrovano je 174.800 hektara (7,8%) veštački podignutih šuma, koje su rezultat intenzivnih radova na pošumljavanju od početka druge polovine XX veka.

„ S obzirom  da je u toku izrada nove Nacionalne inventure šuma, koja bi trebala da bude završena 2023. godine, bićemo u mogućnosti da sagledamo kakve su promene nastale u šumama, kao rezultat mnogobrojnih procesa uključujći depolupaciju u ruralnim područjima, klimatske promene ali i porast proizvodnje i potražnje za drvetom i proizvodima od drveta. Porast korišćenja drveta i drvne biomase za energetske potrebe, kao posledica sadašnje energetske krize, globalno će uticati na šume i šumarstvo”, navodi Rakonjac .

Foto Kablarnet 

“Jedan od ciljeva šumarske politike i planova, utvrđuje potrebu povećanje stepena šumovitosti Srbije na 41 %. Realizacija ovog cilja podrazumeva povećanje površina pod šumama kroz pošumljavanje i gajenje šuma na napuštenim poljoprivrednim zemljištima, degradiranim i obešumljenim površinama, odnosno na zemljištima na kojima je ekonomski i ekološki opravdano gajiti šumu. Za njegovo ostvarenje je neophodno pošumiti i negovati oko milion hektara novih šuma“, ističe prof. dr Ljubinko Rakonjac.

Šume su pluća planete i najveća fabrika kiseonika. One  čuvaju ekosisteme, ublažavaju mikroklimatske ekstreme, poboljšavaju kvalitet vazduha i zemljišta, povećavaju prinose u poljoprivredi, smanjuju štete od poplava i suša –  zato nam je važno svako drvo.

Iz serijala “EKO PUTOKAZ”, u okviru konkursa za sufinansiranje projekata za ostvarivanje interesa u oblasti javnog informisanja Grada Čačka.