Matis letnja akcija 2025
Humanitarni rad

„Нећу да ми буде хладно” – Николина (6) из страдалног села Велика

1.7Kpregleda
Велика је позната као „мали Јасеновац”. Ово село код Плава у Црној Гори је крајем Другог светског рата претрпело стравично страдањеЗа само два сата немачки, албански и муслимански војници зверски су убили, заклали, одрали и запалили преко 400 деце, жена и стараца. Од тог се злочина село никада није опоравило, а жртве су канонизоване као свете. Величани су дали огроман допринос и у ранијим ратовима за ослобођење ових простора од окупатора.

 

У Велици данас живи знатно мање људи него некада. Живот им није лак. Посетивши село, наишли смо на шестогодишњу Николину Јокић. Мала, бистра, весела, хитра и прелепа девојчица, али са једном великом муком.

„Николина слабо чује и носи слушне апарате. Зато не може да научи лепо да прича. Иде на терапије, па се надамо да ће бити боље. Кренула је и у школу” – појаснила нам је њена мајка Слађана пожелевши нам и добродошлицу у њихов скромни дом.

 

И, заиста, слушајући Николину нисмо успевали да разумемо све речи. Схватили смо да она много више говори својим радозналим погледима, широким осмесима и дечијом раздраганошћу.

„Она је наша мезимица и својом ведрином даје нам снагу да се боримо чак и онда када клонемо. Нажалост, њен најстарији брат Светислав (19), такође, има проблеме. Ишао је у школу за децу са сметњама у развоју. Поред њих двоје, имамо још Богдана (16) и Дијану (13) који су, Богу хвала, здрави. Ђаци моји због школе сваког дана пешаче по четири километра до главног пута где их купи аутобус” – додала је мајка.

 

Породица Јокић живи у каменој кући старој скоро 50 година. Снажан земљотрес који је погодио њихово подручје пре пар година додатно је оштетио ову, ионако, неусловну кућу.

 

Драган је, нажалост, укљештио пети пршљен, па не може да ради озбиљније послове, таман да и има неког посла. У таквим условима није лако подизати четворо деце.

„Трудимо се бар да обрађујемо нешто мало земље. Држимо и једну краву, коња и седам оваца. Велики нам је проблем и дуг за струју од 1.400 евра. Од сигурних примања имамо само социјалну помоћ и дечији додатак што износи укупно 192 евра. Једва преживљавамо, тако да нам је тренутно незамисливо то да отплатимо” – каже још отац.

 

Шетајући око куће с јунакињом наше приче Николином, сазнали смо да јој, за сада, мајка ради домаће задатке. Грицкајући грисине открила нам је и своју једину жељу:

„Нећу да ми буде хладно.”

 

Божић је симбол рађања наде, а мисија Хуманитарне организације Срби за Србе је испуњавање дечијих жеља. Да бисмо унели божићну чаролију и у живот мале Николине, биће потребно пуно посла. План је да породици Јокић помогнемо око санације куће, набавке покућства и пољоприведне механизације. За успешну реализацију акције потребно је преко 10.000 евра. Улепшајмо Николинино детињство и покажимо да нисмо заборавили Велику!

 

Детаљније о Николини и њеној породици можете прочитати овде: https://www.srbizasrbe.org/necu-da-mi-bude-hladno-nikolina-6-iz-stradalnog-sela-velika/

 

 

Ostavite komentar