Kultura

Neologizmi u srpskom jeziku

6.91Kpregleda

Pretpostavimo da se stara Heraklitova misao: „Sve teče!”, odnosi na život i jezik, i osvrnimo se na period od prve reči, Logosa, koja je ujedno prapočetak leksike, svega i sveta (kako to u teološkim i filosofskim tekstovima piše), do ovog trenutka, pa ćemo uvideti da je svaka reč koja je nešto ikad imenovala nekada bila neologizam.

Prvi čovek je imao potrebu da se izrazi, da nešto nekako nazove, i tako je nastala reč. Život je dalje tekao, svet je rastao, radoznalost i stvaralačka snaga su se udruživale, te su pojmovi dobijali imena. I tako do dana današnjeg.

A današnji dan, tj. baaš ovo vreme, jeste pravo vreme za proučavanje dinamičkih procesa u leksičkom sistemu srpskog jezika. Arhaizacija je s jedne a neologizacija s druge strane. Čini nam se da život nikada nije bio burniji, a promene u društvu nikada brže. Tako je i u leksičkom fondu. I u srpskom i u svim ostalim živim jezicima, ovo je vreme pomeranja. Najviše u leksici.

Radi uspešnog sporazumevanja, u sadašnjosti, svaki čovek mora da popunjava praznine imenovanjem neimenovanih pojmova, poput onog prvog čoveka, koji je (kako to piše u Starom zavetu) pred Bogom imenovao životinje, ili da, poput pesnika (o kakvom je pisao Viktor Šklovski), „skida sve firme sa njihovih mesta”, da preimenuje pojmove, kako bi nova reč stajala „na predmetu kao nova odežda”. Tako nove reči bogate leksički fond i pomažu da, sada toliko potrebno, razumevanje preovlada u odnosima među ljudima.

Ipak, nisu sve nove reči iste. Ako posmatramo normativni status, videćemo da postoji nova normativna leksika i nenormativna leksika. Novu normativnu leksiku čine nove reči i potencijalno nove reči, a nenormativnu leksiku individualizmi, okazionalizmi i termini. Prema jezičkoj funkciji se razlikuju nove reči sa nominacionom funkcijom (neologizmi u užem smisli i potencijalne reči) i nove reči sa ekspresivnom funkcijom (individualizmi, okazionalizmi i kovanice).

Srednjoškolci uče da su neologizmi „nove reči kojima se obično zamenjuju pozajmljenice (reči iz drugih jezika) ili koje se grade za označavanje novih predmete, odnosno pojava, a da pri tome još nisu ušle u najopštiju upotrebu” (Živojin Stanojčić / Ljubomir Popović).

U Velikom rečniku stranih reči i izraza Ivana Klajna i Milana Šipke piše da „neologizam” znači „nova reč, novi izraz, nova tvorevina”. Takođe, odavde se može saznati da je u terminološki sistem srpskog jezika ušla preko francuskog, da je složenica nastala od prideva i imenice, i da je grčkog porekla. Pošto je terminološki sistem nešto univerzalno, možda sam pogrešila što sam o ovoj reči napisala da je ušla u srpski jezik. Iako se koristi van naučnog funkcionalnog stila, ona pripada leksici nauke o jeziku, a još uvek je odrednica rečnika stranih reči.

Neologizmi, tzv. nove reči u užem smislu, jesu reči sa nominacionom funkcijom koje se u datom značenju ne upotrebljavaju samo jednom i nemaju ekvivalente u istom jeziku. Ovo je jedna od definicija. Kasnije ću pomenuti neologizme koji imaju ekvivalente u istom jeziku, ali to je sekundarna nominacija, to su derivati od sintagmi koje isto znače.

„Sama činjenica da su neologizmi nove reči upućuje nas na sve funkcionalne jezičke stilove (i podstilove) u kojima se one javljaju: razgovorni, administrativni, novinarski, književno-umetnički, terminološki, pa se oni sa tog aspekta različito moraju posmatrati.” (Milica Radović Tešić) Postoje reči koje su nove u opštem leksičkom fondu, ali ne i u određenoj struci, tj. funkcionalnom stilu. Termini koji u ekonomiji i trgovini nisu novi (lizing, konsalting, menadžment, marketing, brend, tender, korporacija, listing) ušli su u javnu upotrebu odskora. Prof. Radović Tešić pronašla je reč akcis, koja je danas u opštem leksičkom fondu srpskog jezika u obliku akciza, u jeziku Janka Veselinovića, u njegovom delu „Junak naših dana”.

Veoma je teško utvrditi hronološku granicu za određivanje toga šta je neologizam a šta nije. Kao ilustraciju za to pomenuću tekst o neologizmima iz Jezičkog priručnika Radio-televizije Beograd. Primeri pojasniti, ispoštovati, plastenik, kompromitovanje, eksponat, azilant, ishitren, posle dvadesetak godina, u opštem jezičkom fondu više se ne osećaju kao nove reči, a reč izolant ne koristi se više aktivno, nije frekventna ni u govornoj ni u pisanoj realizaciji jezika.

Nešto bih dodala o upotrebi glagola ispoštovati danas. U pomenutom tekstu se objašnjava nastanak ovog glagola, tvorba po analogiji a radi popunjavanja „sistemske praznine”, tvorba svršenog vida glagola poštovati. Ovaj prelazni glagol kao predikat u rečenici koja sledi zahteva pravi objekat koji označava apstraktan pojam: Uvek smo poštovali propise, pa ćemo ih i ovog puta ispoštovati. U današnje vreme, svršeni glagol ispoštovati često se koristi uz objekat koji čini reč koja označava lice i tada znači „pokloniti pažnju nekome, posvetiti svoje dragoceno vreme nekome”. Poštovati čoveka ne znači obaviti proces čiji završetak predstavlja cilj njegove realizacije. Propisi se mogu ispoštovati i poštovati, a čovek se poštuje trajno, bar u stilski dobroj konstrukciji, ili se uopšte ne poštuje.

Neologizmi mogu da se posmatraju sa stanovišta tvorbene regularnosti, sa stanovišta potrebe za imenovanjem novog pojma i sa semantičkog stanovišta.

Reč plastenik morfološki je loša, ali je funkcionalna i frekventna. Iako nije nastala od osnove plastik-, boljeg rešenja nije bilo. Ni reč kompromitacija nije skovana pravilno, ali bi se reč kompromisija, koja ima odgovarajuću latinsku participsku osnovu, značenjem vezivele pre za kompromisnego za kompromitovanje. Još je interesantnih primera u ovom tekstu objašnjeno, ali ću se vratiti novim istraživanjima jer su u njima i primeri novi, tj. još uvek neologizmi.

Postoje tri osnovna tipa neologizama. To su leksički neologizmi (koji se odnose na nove pojmove), leksičko-semantički neologizmi (koji se odnose na preosmišljavanje postojećih naziva u jeziku) i individualizmi-okazionalizmi (obično napravljeni po obrascu normativnih tvorbenih modela srpskog jezika) svojstveni pojedinim piscima.

U Gramatici srpskog jezika, prvi navedeni primer za neologizme je reč krajputaš, sa značenjem „nadgrobni spomenik kraj puta”. Potpunije i tačnije značenje je „spomenik vojniku kome se ne zna grob podignut kraj puta da bi mu odao poštu svak ko bi tuda prošao”. Ovoj reči se pesnik Branko V. Radičević posebno posvetio. Terminološki ju je odredio i poetski opisao, a za njen dalji život značajno je i slikarstvo Bogića Risimovića Risima. Predstave krajputaša, koji su bili i njegova tema i sredstvo za izražavanje dubljih sadržaja, na njegovim delima nešto su što je u jugoslovenskom slikarstvu prvi put viđeno tako da je reč krajputaš ušla u leksiku istorije umetnosti.

Na život jedne reči, dakle, mnogo štošta može da utiče.

Neologizmi se grade trojako:

  1. sa tvorbenom osnovom domaćih reči ili odavno preuzetih i usvojenih u standardnom jeziku (igraonica, sačekuša, preduzetnica, čedista, otpremnica, česmovača, saborašica, obilaznica, crnoodoraš, Ježevdan…);
  2. sa tvorbenom osnovom novih stranih reči i produktivnih sufiksalnih odnosno prefiksalnih elemenata (bloger, blogerka, blogerski, lobiranje, lobirati, kejforovac, promoterka, grandovac, sektaš, neonka…);
  3. sa mešavinom domaćih i stranih tvorbenih elemenata (kompakt-disk, kontakt grupa, klima-uređaj, info vodič …).

U knjizi Tvorba imenica u srpskom jeziku, Božo Ćorić analizira imeničke izvedenice koje kao semantičke ekvivalente imaju dvočlane sintagme. Sintagmatska nominacija je česta u srpskom jeziku. Ovakvi, strukturno složeni nazivi, mogu se učiniti ekonomičnijim redukcijom određenih elemenata sintagme. Na primer, univerbizacijom, skraćivanjem „dvočlanih, sintagmatskih naziva primenom modela sufiksalnog tipa”. Sa tvorbenog stanovišta, primeri nuklearka, neonka, generalka, Topčiderka jesu derivati koji pripadaju istom tvorbenom tipu. Imenice su, motivisane su pridevom, sa tvorbenim sufiksom –ka. Osnovinski tipovi imaju različite formante (nuklearni; neonski), dakle, reč je o dva tvorbena modela: jednom pripadaju derivati sa okrnjenim pridevom na –ni, a drugom derivati sa okrnjenim pridevom na –ski. Ovo su sekundarne nominacije nastale univerbizacijom radi racionalizovanja leksičkog materijala.

Međutim, univerbi mogu biti višeznačni. To je zato što se drugi član sintagme javlja i u drugim vezama, a glavni član sintagme može biti nevidljiv. Od ovde navedenih primera takav je generalka. Generalna proba je sintagma preciznog značenja, a generalka može značiti i generalno čišćenje, generalno raspremanje, generalna popravka, generalni pregled, generalna karta, generalna reforma. U ovom slučaju višeznačnost se javlja zato što generalka iz pozorišnog i umetničkog života prelazi u druge oblasti. Topčiderka je Topčiderska reka, ali može označavati i žensku osobu koja živi na Topčideru, a može biti i hrematonim.

U srpskom jeziku se često pojavljuju i adverbijature: Umprofor, Kfor, Svor, Unmik

Pojavljuju se, u poslednje vreme još češće, i složena skraćivanja: telekom, telenor, mobtel

Kad bi se osmotrila produktivnost pojedinih tvorbenih elemenata, najuočljiviji bi bio sufiksoid –ijada (prema grč. Olimpias) jer primera ima možda i previše (brucošijada, gitarijada, kupusijada, rakijada, slaninijada, bubijada, roštiljijada, pitijada, pršutijada…).

Dvočlani nazivi silikonska dolina, mobilna telefonija, kursna lista, master studije, i tako dalje, takođe su neologizmi.

Najviše novih reči dolazi iz stranih jezika. Neke od njih nisu adaptirane. Ipak, razvoj nauke i tehnike, dodiri različitih kultura, pa i delovanje u umetnosti i stvaralaštvu uopšte, bilo da je rač o materijalnom bilo o duhovnom, sve to i, verovatno, još nešto što nisam ovde navela zahtevaju novu leksiku sad, čini mi se, više nego ikad. Jer šta bismo bez softvera i servera, kako bismo se sporazumeli bez rominga i gde bismo bez šengena?! Bez „provlade” i „nevlade” postojimo još uvek, ali slušajući provladine govore i saznajući za nove nevladine organizacije.

Piše: Ivana Pajić

  1. 07 2019. godine

Ostavite komentar