Најгори човек пред вратима

нема ништа осим лошег гласа а виче, како га није срамота, цела улица се ори од њега, расту му заноктице и боле више него некога ране од метка, ближњи црвене због њега, брине шта ко мисли, можда је алкохоличар, мисли само на себе, лењ је и сујетан, неко хоће да умре због њега, трежи пажњу, воли да га воле и да му угађају, хиперсензитиван је, замишља размену материја у телу, умишља болести, ослушкује кретање течности, јалов је, нема интензитет јер се није порађао, нико га неће а он неће ни из собе ни из себе, никога неће на силу, на сигурном, не зове, незапослен је, живи од две пензије а нема ни посао ни дете, није штета за њега, изгубио је огрлицу од охридских бисера од метар и двадесет, прати га прошлост лака скока разјапљених чељусти, много мисли и једе, после ће да кука, воли јаке укусе, пуно чита, памти скоро све, злопамтило је и колекционар понижења, пописаних, непописаних, свакаквих, понижавају га и који хоће и који неће и које познаје и које не познаје и који га знају и који га не знају, чека да види шта ће даље да буде, девојка његовог брата му се не јавља на телефон а са братом не говори, у афекту, гости могу да га истерују и из собе и из дворишта па да га сутрадан купују за тањир печења, ни гроб не заслужује, понекад негде остане дуго да извуче и дан и ноћ, углавном вуче, вуче и никако да извуче, лечи се, дуго лежи будан, што раније легне то касније устане, ако лежи, мрзи га да седне ако седи, мрзи га да устане ако стоји, плаши се да пође, не иде у кафану ни на славља ни у установе културе, тамо се такмиче у моралу а он то нити хоће нити може, тамо се мери ко колико пије ко колико плаћа, прича се ко је добар родитељ, ко је лош човек а добар писац, ко које књиге узима из библиотеке иако не треба мада се не зна шта у њима пише али се зна да библиотекама треба забранити да их имају и издају, мери се и ко је ширих схватања зато што не разликује порекло мушког природног од средњег граматичког рода именице „Ћуре” па по аналогији име „Ђоле” у косим падежима мења као у великим градовима јер тамо се схватања шире до мера незамисливих за њега који се не хвали познанствима са члановима заштићених модерних група нити својом побожношћу ни успехом, нервирају га они који би продали душу и позадину само да би их неко прогласио за чудне и оригиналне, као да је то лако бити, а и шта ће коме душе и позадине кад ионако имају проблема са својима, игра се општим местима, лоше је друштво, не посећује салоне редовно, беспризоран је, не боји косу него је пушта, шиша се само о младини и то не увек, демистификује сујеверје и обратно, пије превише кафе да не би пио кока – колу, кока  -колу би пио још више па зато пије и пиво, да има пун шпајз пива не би имао ниједно пиво у шпајзу, ракију узима на вересију али му је попију пре него што плати, кува чајеве разних врста, које најчешће бере, у претераним количинама а њих касније, неправедно, називају руским рулетом а не руским чајевима иако ни једно ни друго нису, сирупи које прави, такође неправедно названи борџијским средствима, ублажавају или сузбијају кашаљ кад се не попију одједном и кад се пију довољно кад је то потребно, пије домаће ликере које треба пити сат времена после прања зуба и испијања воде због апсолутног уживања, ове године можда неће добити домаћи ликер од дивље трешње него од лимуна а можда и хоће, не одбија ни топлу ни хладну лимунаду са и без шећера, нема ни мед, ни мере, ни контроле кад се изнервира, једном је одбацио са стопала кломпу са штиклом која се одбила о зид, пролетела поред главе његове куме и треснула на под, ко је то чуо ушао је да пита шта би а он и његова кума су рекли „ништа”, користи витамине као космонаут и мишићи су му као у космонаута али осећа земљину тежу више него што би волео и више него космонаут, атрофира до бола, болесник је а такве треба стерилисати, патетичан је, хипохондар чудног хода и чудних ставова, ван света је, лепо се слаже са мужевима својих другарица, нервирају га реченице деца су чудо и рокенрол је начин живота, поштапалице заправо и страшно, мајстор неће да му урами плакат а камоли минијатуру, воли асиметрију и симетрију, препознаје златни пресек, размишља о елементима и честицам, тренутку и бескрају од детињства, не воли кад неко говори о дизању и спуштању вибрације јер вибрација може да се успори, убрза и заустави а не да се спусти и дигне, не диже нос нити га забада, тврдоглав је, често лупа главу, једна глава хиљаду језика, не забија је у песак, песак чине прочишћени грехови, скупља камење, воли накит, поцрнело му је сребро прстена од сумпорне воде па га је скинуо и ставио други који је такође скинуо да би ставио трећи док се први не очисти али једино први, који је сам себи купио, воли да носи, верује да је оданост боља од доброте, дрхти пред пријатељствима крхкошћу коју не разуме, не воли импровизацију а импровизује кад стигне, скоро да је извиђач али без спретности, некако се сналази, добро је жив, звони, не лупа, свира са Максимом музику сфера, они су срећни другари са Цица – мацом и претпоставкама којима певају химну, свира и сам, куца, фали му један чекић, треба отворити бар клавир због других саставних делова, плаши се прљавштине да га не затрпа, преосетљив је, често пере руке, боли га скоро све, ако не мисли о себи да је отпадак онда је нарцис, мрзи запуштање собе и себе, гимназија га је прогласила за лудака, секташа и наркомана а техничка за зеленаша који се провокативно обува, не воли хороскопско упирање прста нити ма какво упирање, гаде му се дугачки нокти, радије ће да проси него да проституише несрећу, не воли књигу Хендерсон, краљ кише, што је опевао као курир, без обзира на хумор и наслов, један песник му је из најбоље намере рекао да из рукописа избаци анђеле и оптужио га да даје напрегнуте наслове а сам је један свој роман назвао епом, ове савете је занемарио јер сматра да анђели имају право да буду где год хоће па су се појавили и у једном цењеном књижевном часопису а наслове није мењао без обзира на оптужбе и добре намере песника који је један свој роман назвао епом, песме му не воле ни пријатељи ни родитељи ни рођаци, не подноси хвалисање духовним богатством, у дуговима је до гуше, иде у папучама у кући, не изува се по кућама, његов животни пут не води кроз туђа црева колико год да су дебела, разликује љубазност од сервилности, дрскост од безобразлука, отменост од снобизма, спонтаност од простаклука, географски простор од малограђанштине, барбарогенија од јефтиног мушкарца, жито од интегралног пецива без додатака, не пристаје на шефовање иако делује наивно, њему долазе да попуне време кад немају где боље, да допију и да не би пушили у својим собама где је забрањено за дим, не мрзи политичаре које сви мрзе да би били прихваћени у друштву нити их воли, не мрзи ни оне друге који су мање омрзнути јер их не познаје, нервира га кад неко прекине књижевно вече да би се похвалио како има само пола сата и приватне обавезе те мора да окрене шаренохеланкирана леђа а хоће потпис, избегавају га, окрећу се од њега, пријатеље мора да моли да му то буду, и непријатеље, непријатеље некад и убеди, изигравају га, изгуравају га, оговарају га скотрљашице и скотрљаши, са особинама роваца и празилука, из најбољих намера и околних крајева, не стиди се порекла, нема разлога ни земље за биљке колико треба, проводи време са разним животињама које могу или не могу да изађу из куће или да уђу у њу и са животињама, дивљим и домаћим, корумпираним и питомим, које имају слободу кретања, воли децу и деца га воле, некој деци је понекад забрањено да се играју с њим, лако га је преварити иако је свестан тога, не васпитава друге, није плаћен за то, не уме с парама – мора да се уда, бивши муж нема шта ружно да каже о њему јер неће да се свађа па је отишао из града за шта сам каже да га „дефинитивно класификује међу неке од најгорих људи свих времена које је икада сусрео и да је краљ тихе агресије ненадмашан у садизму али да је зато бивши муж своје краљице” која је антимонархиста и не поклања се, попут Бетовена, а ким си онакав си, нијеродно равноправан нити то жели да буде уколико је људски неравноправан, није равноправан ни са пластичним кесама ни са вишком гардеробе, не бави се философијом крпа, више му фале кухињске, не уме да кува нити да се издржава, иде из крајности у крајност, живи у граду у ком је рођен и драго му је због тога због чега га иначе нападају, стеже често зубе, масира десни, нервирају га бунтовници јер су медиокритети сакривени у гомили, брани се без изграђеног механизма одбране, неће да замишља окренуто огледало кад се нервира по савету лекара, не разуме се у козметику, труди се да га нико не гледа док ставља парфем и док се шминка па се ретко кад шминка, то је и зато што не воли да скида шминку, највећи је женомрзац, не би дао награду ни силеџији ни жртви, чак ни постхумно, није тетовирао на челу да воли природу и друштво, угрожене врсте живих бића и предмета, религиозну припадност ни коју музику воли нити је ишта игде тетовирао мада му је на руци једна тачка вероватно од налив-пера, никад још није написао графит, пробирљив је, захтеван, потписују га без питања и трећег читања, оптужују га за перфекционизам али то није истина, нервира га кад неко телефонира док разговара са децом, нема воље па тражи од пријатеља да га позове да би сео да вози бицикл у кући у хаљини и прави промају, сам је крив ако се прехлади или је то због лежања без ћебета на стомаку, због босих ногу и пиџаме у подне, због хладног пића и минулог рада претходног дана, држи отворен прозор, понекад пуши, црвене су му очи од несанице и суза а сузне очи слабо виде макар биле и црвене као са блицом, преписује Псалме, прати падање прашине, седи више него што је то нормално, слуша и чује и шта треба и шта не треба, кад би један комарац дошао у земљу у којој живи изуједао би га, апатрид је па не може да попуни формулар у ком се тражи да напише у којој замљи је рођен а да буде валидан, зар није довољно што нема довољно хемоглобина ни гвожђа па му пријају сладак какао, љуте папричице, разне чоколадице, чоколаде, цимет,кестење, бомбоне, гумене зелене и чоколадне пуњене,прасеће, и остало, печење и главуџица, опсебно њушка и мозак мада и образи, пихтије, срж, тврди сир, маст са алевом паприком,комплет лепиња и празна, бурек с месом, месо кад зацврчи, са пилета тртица из пилета џига, разгрејана кавурма са црним луком (иако лук другачије не воли нити је знао да се он ставља у свако јело), пржена јаја на око на масти, поховане тиквице, јаја уопште, сланина, цревца, јагњећа сармица, сарма и зелене сармице, ћевапи, пљескавице, крменадле, шкембићи у мућкалици, купус и пасуљ у земљаним лонцима за рођендане у дворишту, имам балај ди, ратлук и шненокле, малине, сок од малина са киселом водом, шам-ролне са шамом уместо шлага, тренутно могуће воће и поврће, од грожђа, после Преображења, црна и бела тамјаника, мињон торта и сладолед, чипс, нездрава храна и набрајања, патишпања и царске мрвице и и мирис и укус сусама, нема апетит кад је нервозан, вређа се и свађа, паничар је, ушла му је вода у десно уво, морао је да га испере, десна страна му је проблематична, можда је левичар али то се још не зна, нервирају га пароле и догматизам мада се диви реченицама и чезне за догмом, што и признаје, али само у оправданим ситуацијама, повремено се одриче скоро свега па пориче пошто другачије не може, мисли да може без свега, тј без ичега, зато што је некад без игде икога, а можда и није, а можда и не може, псује пред родитељима али само кад псовке испуњавају своју функцију, досадан је, породична срамота, извињава се често, у свему тражи грешку, осећа сваку грашку, цепидлака је, у животу се најчешће љути мада и плива, пева само кад се догоди да то може, трпи правду и неправду па их истерује, чак и из куће, радознао је, гледао је смрти у очи, повремено га неверица напада са свих страна у више димензија, кажу да је борац а он се само премешта с места на место и против себе, кажу да је борац за слободу а у ствари је размажен, љубоморан је а нема разлога, нема ни брикет ни тонуса, мора да вежба стезање, истезање и протезање, не уме да вози кола нити их има, увек тражи превоз, помоћ и разумевање, не уме да лаже, умео би да украде, зрно пасуља, на пример, на пијаци, са љубичастим шарама, али то је глупо, можда је то и урадио, вероватно је глуп колико је паметан што значи да је и глупљи него да је глуп, крив је за све још одавно, кад год је некоме избио ваздух или се потукао и слично, испостављало се, после деценија, да је био у праву, опалио је по шамар: доброј другарици кад му је у школи из досаде предложила тучу, бившем дечку на атлетској стази кад му је требао спаринг партнер за карате и још некоме у центру града кад га је провоцирао да не уме да се бије, а шамари су увреде, једном је добио за рођендан ружичасте руже и то дан-данас не може да исправи, није ишао на испраћај ни на сахрану ни на гроб у сада већ другој земљи, не зна како да настави, тешко му је да повеже некад и сад, тешко му је иначе, шаљу му приче, не подноси циркуларне поруке, мрзи криминал, фашизам и реваншизам, подсмевају му се, некад му се и не подсмевају а он би тад макар и да му се подсмевају јер боље је и то него овакво мучење, мучи се и овако и онако и плаче, не разумеју га шта говори, иако говори разговетно, па урла, постоји некакав шум у споразумевању с њим или семантика подивља у његовом говору, наводно прегласном, театралном, смелом, лабаве структуре и изразитог минус присуства, превише је личан кад пише биографију али не може да буде безличан јер у језику постоје прво, најважније, треће и свако лице, личности и догађаји су му саздани од Речи, не уме да ућути зато запомаже и пише, понекад је, а не би требало, потпуно слободан с неким коме припада, зна за једно племе које има само садашње време и чија простопроширена реченица не може да се настави, треба да отвори гвоздена врата. Шта да каже Богу док гледа густо грање што цвета бело кроз прозор са погледом на улицу преко пута руже која мирисом улази у собу пуну осаме, пре љубави? – Можда је време за вечеру, за распремање, за лекове, за добар филм или је неко друго време, неко доба са Сунцем, лепо доба, и све се може полако или се баш тако више не може (из ове коже) пред вратима.

Ивана Пајић

Поглавље из рукописа „Нежно, кад се загризе”