На предстојећим изборима, заказаним за 3. april, грађани ће бирати председника, посланике и у неким градовима и општинама одборнике. Гласање, као и у свакој другој демократској земљи, мора бити тајно, што и Устав  налаже. Међутим, за слепе и слабовиде особе тог дана, као и у предходне три деценије, неће бити омогућено да остваре суштинско право демократије – да бирају своје политичке представнике лично, тајним гласањем.

„Око četiri хиљаде слепих и слабовидих у Србији гласа преко пратиоца, коме на бирачком месту саопштава свој избор. Ја као слепа особа не знам шта је он заокружио и да ли је мој глас отишао тамо где сам желела“,  објашњава Невена Јовановић, активисткиња фондације ФИБИ, која је 2018.године покренула иницијативу да се гласачки листићи штампају на  Брајевом писму или да се уведе шаблон, који се користи у свим земљама у окружењу.

„Те године изашла сам на престоничке изборе, свесна да ми неће бити омогућено да непосредно и тајно гласам. Желела сам да јавно обзаним револт многих људи који немају вид. Тражила сам да ми се да списак кандидата на Брајевом писму или на шаблону. Ништа од тога није било обезбеђено иако су у предизборној кампањи обећавали да ће бити могуће тако гласати. На бирачком месту су ме питали зар немам неку особу од поверења. Одговорила сам да нигде у Уставу нисам прочитала да сам у обавези да имам особу од поверења. О свему сам благовремено обавестила медије, Градску изборну комисију, о чему имам писани доказ. Ни један закон нисам прекршила, нисам учинила нешто што није у домену права која и мени, као слепој особи припадају. Завршило се тако што ми је гласачки листић истргнут из руке и ја сам напустила бирачко место“.

Читав случај је доспео у медије, у Скупштини Србије се расправљало о њему, Повереништво за заштиту равноправности дало је мишљење и препоруку да се слепим особама мора обезбедити тајно гласање.

  „Поступајући по мојој притужби да на градским изборима нисам могла, као слепа особа, да гласам самостално, већ само уз помоћ пратиоца, Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић, донела је мишљење да  је Градска изборна комисија прекршила Закон о забрани дискриминације и низ других регулатива, и да ме је на основу инвалидитета ставила у неповољан положај у односу на друге бираче“, истиче Невена Јовановић.

Мишљење Повереника, ни четири године касније, није подстакло надлежне органе да поступе у складу са законом и особама са инвалидитетом омогући гласање под истим условима под којима гласају и грађани без инвалидитета.

„ Постављање пластифицираних шаблона за гласање слепих особа је једноставно и не изискује велики трошак за државу. Како слепи гласају у Европи, није ни потребно помињати, довољно је да погледамо ситуацију у окружењу. У Црној Гори је Законом о избору посланика и одборника прописано коришћење шаблона за гласачки листић, слично је и у Хрватској, Словенији, па и на Косову“, наводи  Невена Јовановић.

На питање да ли ће гласати на предстојећим изборима, Невена одговара:

„ Не, нећу гласати. Ако бих изашла на гласање то би значило да одобравам овакво стање које ставља у понижавајући положај слепе и слабовиде. Ако ни ово елементарно право, као што је право на лично и тајно гласање не можемо да остваримо, како да решимо неке теже проблеме“, закључује Невена.

И поред бројних обећања да ће се проблем прилагођавања гласања слепим и слабовидим особама решити, они и даље не знају када ће моћи да свој политички избор задрже за себе и да лично заокруже свог кандидата. Упркос чињеници да се оваквом изборном праксом, врши дискриминација према особама са инвалидитетом и крше се бројни закони (нпр.прекршен је став 3 члана 21 Устава Републике Србије, члан 29 Закона о потврђивању Конвенције о правима особа са инвалидитетом, Закон о спречавању дискриминације ОСИ каи Закон о забрани дискриминације), они ће и на овим изборима гласати уз помоћ „особе од поверења“.

Iz serijala “I MI SMO TU”, u okviru konkursa za sufinansiranje projekata za ostvarivanje interesa u oblasti javnog informisanja Grada Čačka.