Marko Bačanin, Finska, FC Haka

O Finskoj… 

“Finska je jedna od najsrećnijih zemlja na svetu u šta sam se i definitivno uverio! Socijalno opuštena zajednica, uređena skroz. Jedna od zemalja koja ima najviše jezera na svetu. Oko 200.000…Ima more i ostrva…Zbog toga, jedno od glavih jela i specijaliteta je riba koju pripremaju na više načina. Takođe, jedno od glavnih domaćih jela su ćufte. Na svakom koraku se može poručiti, ali bukvalno. Raznovrsne kobasice, takođe. Finci su veliki fanatici za kafu. U većini lokala služe svoju domaću filter crnu kafu, tradicionalnu, koja je maltene na svakom mestu besplatna. Većina zgrada, mora da ima, u svom okviru čuvenu finsku saunu koju koriste svi stanari. Moderna i napredna zemlja i sve je praktično u skladu sa 21. vekom”.

O fudbalu u Finskoj…

“Fudbal je u Finskoj, uz hokej na ledu, najpopularniji sport. Mnogo fanova, a na svim stadionima se može videti lep ambijent sa mnogo posetilaca. Što se tiče same lige i organizacije prve lige Finske (Veikauslige) infrastrukturno su na jako savremenom i visokom nivou. Medijska pratnja, uslovi, takođe, veoma ozbiljni. Moj trenutni klub, FC Haka iz grada Valkeakoski je, po istoriji i tradiciji, drugi najveći klub u Finskoj sa devet titula domaće lige i 12 osvojenih trofeja nacionalnog kupa. Ima lepu istoriju u evropskim takmicenjima i recimo uspomene na utakmice sa evropskim i svetskim gigantima Juventusom, Liverpulom i tako dalje…Čast mi je i privilegija što su mi dali priliku da budem famozna devetka kluba i verujem da ću poverenje opravdati i napraviti veliki (najveći) uspeh”.

O ranijim utakmicama…

“Utakmice koje mi mnogo znače su mečevi u Grčkoj, za moj bivši klub Hanija sa Krita, a protiv Olimpijakosa kao kluba giganta. Bilo je to u kupu kada smo odigrali 1:1. Takođe, utakmica za Vojvodinu kada sam debitovao, sa 18 godina, za prvi tim u Superligi, kod Nenada Lalatovića. Utakmica koju nikada neću zaboraviti je prva utakmica za moj bivši klub slovenački Tabor iz Sežane. Tada sam postigao dva gola na debiju”.

O svojim počecima…

“Treniram fudbal od svoje pete godine, a trenirao sam i atletiku jedno vreme. Kažu da pre nego što počneš, sa bilo kojim sportom, moraš prvo krenuti na atletiku zbog pravilnog  trčanja, koordinacije i motoričke sposobnosti. Omiljeni klub mi je Real iz Madrida, a sa domaćih prostora Partizan. Srpski klubovi koje mnogo volim  i za koje sam nastupao, a koji su mi ostali u srcu su Napredak iz Kruševca, Slobode iz Užica, Vojvodina iz Novog Sada i moje rodno Smederevo”.

Životni kredo i humanost Finaca…

“Budi uvek miran u glavi, nikada ne odustaj, budi hrabar i moli se Bogu! U Finskoj, što se tiče empatije, posebno kod dece, fokus je na razvijanju socijalnih veština i emocionalne inteligencije kroz igru, umetnost i grupne aktivnosti. Dodao bih da mi je žao što nema više Srba u Finskoj. Evo, trenutno sam ja jedini koji nas predstavlja u finskoj prvoj ligi…Koji je razlog, nisam siguran? U Finskoj je velika razlika, u odnosu na nas, u kulturi, stilu života, okolnostima…Daće Bog, da uspem, da u Finsku dovedem, na neki način, još naših igrača. I da se u budućnosti  otvore mnoga nova vrata”!

Đ.M./kablarnet.rs