Naš današnji gost u rubrici “Pet na pet” je veliko ime jugoslovenskog fudbala Ivica Šurjak. Splićanin, koji je rođen početkom šeste decenije minulog veka bavio se mnogim sportovima, ali je preovladala ljubav prema fudbalu.

Dečački san mu se ispunio kad je krenuo sa treninzima u Hajduku, a potpuno ostvario kad je debitovao za prvi tim “Bilih”.

Počeo je kao levo krilo, ali je kasnije uspešno igrao na više pozicija u ekipi. Bio je prototip modernog fudbalera. Krasile su ga borbenost, entuzijazam, liderstvo… Bio je i kapiten tima za koji je odigrao čak 487 utakmica i uzeo tri prvenstva i pet puta podigao pehar nacionalnog kupa. Karijeru je gradio još u PSŽ, Udinezeu, Realu iz Saragose…

Pamti se da je odbio ponude madridskog Reala i Kosmosa. Za tadašnju reprezentaciju Jugoslavije nastupio je 54 puta. Po okončanju igračke karijere obavljao je bitne funkcije u Hajduku.

Trenutno, kako nam je kazao, najviše odmara, pa je imao vremena za učešće u današnjoj rubrici, ali je sastavio i Humanitarni tiket u podne pa je tako podržao MOZZART – ovo društveno odgovorno poslovanje.

1.Da li ste svojevremeno, kao tinejdžer,  trenirali još neki sport i koji?

“Kao dečak voleo sam sve sportove. Bavio sam se košarkom, rukometom, plivanjem, vaterpolom…Ipak, najviše sam voleo fudbal. U moju školu došli su ljudi iz splitskog Hajduka, gledali me, i u jedanaestoj godini odveli u omiljeni klub gde sam ostao do dvadesetosme godine”.

2.Ko vam je bio sportski uzor, idol, u tinejdžerskim danima?

“Moj fudbalski uzor bio je legendarni Dragan Džajić. Vrhunski čovek, perfektan igrač. Igrao sam na sličnoj poziciji pa me je to dodatno motivisalo da obožavam Džaju”.

3.Koji sportski klub nosite u navijačkom srcu?

“Naravno Hajduk. Sanjao sam da igram za ‘Bile’, u Hajduku sam rastao, sazrelio…Taj osećaj, sreću, nikakav novac ne može da plati”.

4.Sportski događaj koji je ostao u sećanju i koji ćete pamtiti celog života?

“Prvo moj debi za seniorski tim Hajduka sa samo sedamnaest godina. Sećam se, igrali smo protiv beogradskog Partizana i dobili sa 2:1. Dao sam pobedonosni pogodak. Sreći nije bilo kraja. Potom, novi trijumf nad ‘crno – belima’, u Beogradu, sa 6:1. Čuvena utakmica reprezentacije Jugoslavije sa Grčkom, u Atini, gde smo jurili pobedu od dva gola prednosti za baraž pa i plasman na Mundijal. Bilo je 2:2, potom sam postigao treći pogodak, a Stanislav Karasi četvrti. Otišli smo na SP u Nemačku. Tamo smo otvorili Mundijal utakmicom protiv Brazila. Susret je okončan bez golova, a meni je ostala prelepa uspomena. Uvek ću pamtiti šampionske titule i osvojene nacionalne kupove sa Hajdukom. Bilo ih je prilično”.

5 Životni i sportski moto i kako trošite slobodne trenutke?

“Za uspešno bavljenje nekim sportom vrlo bitan je talenat. Međutim, uz to su potrebni želja, volja, ljubav, veliki rad…i sve se na kraju vrati. Rekao sam već, nikakav novac nije mogao da mi nadoknadi sreću što sam igrao za voljeni klub. Sad je sve mnogo drugačije, sve se iskomercijalizovalo. Ipak, pratim dešavanja u hrvatskom, kontinentalnom fudbalu…posmatrao sam dešavanja na Mundijalu u Rusiji i očekivao da Hrvatska dođe do četvrt finala. Moja ćerka je stalno govorila da ćemo biti u finalu. Smejao sam se tim njenim izjavama. Na kraju sam celu porodicu vodio na finalni meč sa Francuskom. Inače, sad generalno odmaram. Imam predivan restoran sa odličnim pogledom jer se može videti ceo grad. Odmaram i uživam”.

IZVOR: MOZZART SPORT

Pišu: Nela i Đurđe MEČANIN

Djurdje.mecanin@mozzartbet.com