Iz prebogate karijere legendarnog košarkaša Dražena Praje Dalipagića, koji je, dok sam radio bio i gost “Humanitarnog tiketa u podne”, izdvojićemo samo par detalja. Zaigrao je košarku tek u osamnaestoj godini, ali mu je trebalo malo vremena da uđe u nacionalni tim. Sa reprezentacijom je osvojio tri zlata na kontinentalnim šampionatima, ukupno pet na EP, četiri medalje na svetskim, uz tri olimpijska odličja.
U Partizanu je proveo deset sezona i postigao 8. 278 poena. Najbolji je strelac beogradskog kluba, a tri puta bio je prvi šuter italijanskog šampionata. Sa “crno – belima” uzeo je dve šampionske titule i dva Kupa Radivoja Koraća. Biran je za najboljeg igrača Starog kontinenta, čak u tri navrata. Za Veneciju, protiv Virtusa, dao je fantastičnih sedamdeset poena. Nastupao je za slavni madridski Real, a karijeru je završio u Crvenoj zvezdi. Ušao je u svetsku, ali i evropsku Kuću slavnih.
Tada je Dražen Praja Dalipagić potencijalni dobitak namenio Školi za učenike oštećenog vida “Veljko Ramadanović” iz Zemuna.

Dalipagić je počeo da se bavi košarkom tek u 18 godini. A, samo dve godine kasnije, počeo je igrati za reprezentaciju, tadašnje, Jugoslavije. Za reprezentaciju je odigrao 243 utakmice i osvojio brojne medalje na raznim takmičenjima.
Na Evropskim prvenstvima ima tri zlatne medalje (1973, 1975, 1977.) uz po jedno srebro (1979.) i bronzu (1981.). Na Svetskim prvenstvima ima četiri medalje (srebro 1974. zlato 1978. bronza, 1982. i 1986.) i tri Olimpijske medalje ( srebro 1976. zlato 1980. i bronza 1984.).

Igrajući za Partizan (1971/78, 1979/80, 1981/82), proglašen je za najboljeg košarkaša Evrope čak tri puta – 1977, 1978 i 1980. godine.