Tanja Blagojević

Teška vremena uvek iznedre velike ljude i to je istina sa kojom smo se suočili mnogo puta u burnoj istoriji naroda na ovim prostorima, koje smo izabrali kao mesto na kome smo podigli svoje temelje. U zlehudim vremenima nakon Kosovske bitke, ličnost despota Stefana Lazarevića, njegovo nadahnuće, mudrost i veština učinili su da srpska država bude na istoj visini kao i u vedrim vekovima vladavine Nemanjića. Zbog toga će u našem istorijskom pamćenju on ostati uvek prisutan kao veliki vladar, diplomata i čuvar zaveta,vitez velike ljubavi i vere u Hrista.
Padaju nam ovih dana, dok se približavamo Vaskrsu proročke Stefanove reči, napisane u poslanici „Slovo ljubve“, himni ljubavi, koja nas vekovima opominje da smo istiniti samo kada volimo, da su samo ljubav i vera sile koje nam daruju pobedu nad smrću i propadanjem. Pada nam na pamet i na srce da, dok gledamo svu našu decu ,koja ovih dana premrežuju i ispisuju nove mape slobodoumlja i solidarnosti, svaka naša borba ima smisla jedino ako nas nadahnjuju ljubav, vera i lepota življenja. Čini se da smo uspeli da sačuvamo luču plemenitosti i da je ugradimo u generaciju koja će biti radost vremenu koje dolazi, kakvo god to vreme bilo.
Despot Stefan Lazarević
Slovo ljubve
Stefan despot,
najslađemu i najljubaznijemu,
i od srca moga nerazdvojnome,
i mnogo, dvostruko željenome,
i u premudrosti obilnome,
carstva mojega iskrenome,
(ime rekavši),
u Gospodu ljubazan celiv,
ujedno i milosti naše,
neoskudno darovanje.
Leto i proleće Gospod sazda,
kao što i psalmopevac reče,
i u njima krasote mnoge:
pticama brzo, veselja brzo preletanje,
i gorama vrhove,
i lugovima prostranstva,
i poljima širine;
i vazduha tananog
divnim nekim talasima brujanje:
i zemaljske daronose
od mirisnih cvetova, i travnosne;
ali i same čovekove prirode
obnavljanje i veselost
dostojno ko da iskaže?
Ovo sve, ipak,
i druga čudna dela Božja,
koja ni oštrovidni um
sagledati ne može,
ljubav prevazilazi.
I nije čudo,
jer Bog je ljubav,
kao što reče Jovan sin gromov.
Varanje nikakvo u ljubavi mesta nema.
Jer Kain, ljubavi tuđ, Avelju reče:
“Iziđimo u polje”.
Oštro nekako i bistrotečno
ljubavi je delo,
vrlinu svaku prevazilazi.
LJubav David lepo ukrašava,
rekavši: “Kao miro na glavu,
što silazi na bradu Aronovu,
i kao rosa aermonska,
što na gore silazi Sionske”.
Uzljubite ljubav,
mladići i devojke,
za ljubav prikladni;
ali pravo i nezazorno,
da mladićstvo i devstvo ne povredite,
kojim se priroda naša
Božanskoj prisajedinjuje,
da Božanstvo ne uznegoduje.
Jer apostol reče:
“Duha Svetoga Božjega ne rastužujte,
Kojim se zapečatiste
javno u krštenju”.
Bejasmo zajedno i jedan drugom blizu,
bilo telom ili duhom,
no da li gore, da li reke
razdvojiše nas,
David da reče: “Gore Gelvujske,
da ne siđe na vas ni dažd, ni rosa,
jer ne sačuvaste Saula,
ni Jonatana”!
O bezloblja Davidova,
čujte, carevi, čujte!
Saula li oplakuješ, nađeni?
Jer nađoh, reče Bog,
čoveka po srcu mome.
Vetrovi da se s rekama sukobe,
i da isuše,
kao za Mojsija more,
kao za Isusa sudije,
ćivota radi Jordan.
Eda bi se opet sastavili,
i videli se opet,
ljubavlju se opet sjedinili
u samom Hristu Bogu našem,
Kome slava sa Ocem
i sa Svetim Duhom
u beskrajne vekove,
AMIN.
Izvor: https://www.rastko.rs/bogoslovlje/slovo_ljubve_c.html

Тешка времена увек изнедре велике људе и то је истина са којом смо се суочили много пута у бурној историји народа на овим просторима, које смо изабрали као место на коме смо подигли своје темеље. У злехудим временима након Косовске битке, личност деспота Стефана Лазаревића, његово надахнуће, мудрост и вештина учинили су да српска држава буде на истој висини као и у ведрим вековима владавине Немањића. Због тога ће у нашем историјском памћењу он остати увек присутан као велики владар, дипломата и чувар завета,витез велике љубави и вере у Христа.

Падају нам ових дана, док се приближавамо Васкрсу пророчке Стефанове речи, написане у посланици „Слово љубве“, химни љубави, која нас вековима опомиње да смо истинити само када волимо, да су само љубав и вера силе које нам дарују победу над смрћу и пропадањем. Пада нам на памет и на срце да, док гледамо сву нашу децу ,која ових дана премрежују и исписују нове мапе слободоумља и солидарности, свака наша борба има смисла једино  ако нас надахњују љубав, вера и лепота живљења. Чини се да смо успели да сачувамо лучу племенитости и да је уградимо у генерацију која ће бити радост времену које долази, какво год то време било.

Деспот Стефан Лазаревић

Слово љубве

Стефан деспот,
најслађему и најљубазнијему,
и од срца мога нераздвојноме,
и много, двоструко жељеноме,
и у премудрости обилноме,
царства мојега искреноме,
(име рекавши),
у Господу љубазан целив,
уједно и милости наше,
неоскудно даровање.

Лето и пролеће Господ сазда,
као што и псалмопевац рече,
и у њима красоте многе:
птицама брзо, весеља брзо прелетање,
и горама врхове,
и луговима пространства,
и пољима ширине;
и ваздуха тананог
дивним неким таласима брујање:
и земаљске дароносе
од мирисних цветова, и травносне;
али и саме човекове природе
обнављање и веселост
достојно ко да искаже?

Ово све, ипак,
и друга чудна дела Божја,
која ни оштровидни ум
сагледати не може,
љубав превазилази.
И није чудо,
јер Бог је љубав,
као што рече Јован син громов.

Варање никакво у љубави места нема.
Јер Каин, љубави туђ, Авељу рече:
“Изиђимо у поље”.

Оштро некако и бистротечно
љубави је дело,
врлину сваку превазилази.

Љубав Давид лепо украшава,
рекавши: “Као миро на главу,
што силази на браду Аронову,
и као роса аермонска,
што на горе силази Сионске”.

Узљубите љубав,
младићи и девојке,
за љубав прикладни;
али право и незазорно,
да младићство и девство не повредите,
којим се природа наша
Божанској присаједињује,
да Божанство не узнегодује.
Јер апостол рече:
“Духа Светога Божјега не растужујте,
Којим се запечатисте
јавно у крштењу”.

Бејасмо заједно и један другом близу,
било телом или духом,
но да ли горе, да ли реке
раздвојише нас,
Давид да рече: “Горе Гелвујске,
да не сиђе на вас ни дажд, ни роса,
јер не сачувасте Саула,
ни Јонатана”!
О безлобља Давидова,
чујте, цареви, чујте!
Саула ли оплакујеш, нађени?
Јер нађох, рече Бог,
човека по срцу моме.

Ветрови да се с рекама сукобе,
и да исуше,
као за Мојсија море,
као за Исуса судије,
ћивота ради Јордан.

Еда би се опет саставили,
и видели се опет,
љубављу се опет сјединили
у самом Христу Богу нашем,
Коме слава са Оцем
и са Светим Духом
у бескрајне векове,
АМИН.

Извор: https://www.rastko.rs/bogoslovlje/slovo_ljubve_c.html

Tanja Blagojević