U Hrvatskoj i Crnoj Gori svi oboleli od multipla skleroze dobijaju terapiju, dok je u Makedoniji taj procenat tri puta veći nego u našoj zemlji

U Srbiji od 9.000 ljudi, koliko po pretpostavkama boluje od multipla skleroze, čak 88 odsto nema pristup terapiji. Onih 12 procenata koji su imali sreće da im Republički fond za zdravstveno osiguranje odobri lečenje dobijaju neki od četiri leka sa pozitivne liste ovog fonda. Dok u svetu postoji 14 registrovanih medikamenata za ovu bolest, oni koji su dostupni bolesnicima u Srbiji spadaju u grupu manje efikasnih. To znači da se u inostranstvu daju onima koji boluju od blažeg oblika multipla skleroze.

Ovo su samo neke od zamerki koje su članovi udruženja MS platforma Srbija izneli na jučerašnjoj konferenciji koju su organizovali u Beogradu uoči obeležavanja Međunarodnog dan borbe protiv multipla skleroze.

– Ako se nekom sa 20 godina postavi dijagnoza multiple skleroze i u prva tri meseca ne dobije lek, sa 40 godina će hodati uz pomoć štapa, a sa 45 biće u invalidskim kolicima – naglasila je prof. dr Dragana Obradović, ističući nizak obuhvat onih koji su ostvarili pravo na lečenje.

U komšiluku je stanje mnogo drugačije, pa tako oboleli od ove bolesti u Hrvatskoj ili Crnoj Gori ne moraju da brinu da li će dobiti terapiju. Naime, tamo svaki građanin koji ima ovu dijagnozu dobija neki od 14 dostupnih lekova. Situacija je bolja i u Makedoniji –trećina bolesnika dobija jedan od sedam medikamenata.

– To je bolest koja može da se kontroliše terapijom, ali je neophodno da lečenje počne tri meseca od postavljanja dijagnoze. Takođe, potrebno je da svaki pacijent ima adekvatnu terapiju spram svog stanja, što danas kod nas nije slučaj – dodaje prof. dr Dragana Obradović, ističući da MS platforma nema saradnju ni sa jednom farmaceutskom kućom, te da oni ne promovišu određeni lek, već terapiju.

Na konferenciji „Zaustavimo zajedno multiplu sklerozu u Srbiji” okupljenima se obratila i Nataša Radošević, predsednica MS platforme, koja je navela da je njihov cilj da svi oboleli ostvare pravo na zdravstvo i pravo na lečenje.

Na konferenciji je najveći broj zamerki upućen na račun RFZO, pre svega u pogledu kriterijuma na osnovu kojih odobravaju terapiju.

Zbog toga, kako su naveli, ovo udruženje se sastalo sa predstavnicima nadležnih ministarstava, ali i sa poverenicom za zaštitu ravnopravnosti i ombudsmanom. Neke od primedbi ovih nezavisnih državnih organa su da „ne postoji pristup i uvid u liste čekanja, da su kriterijumi za odobravanje terapije rigorozni, predstavnik ove grupe pacijenata u fondu nije iz redova onih koji imaju dijagnozu MS, što nije obavezno po zakonu, ali je poželjno”.

„Pored toga što terapija nije dostupna svima, oboleli od MS suočavaju se i sa stigmatizacijom. Cilj nam je da se izborimo i za dostojanstven život onih koji se nalaze u kolicima, jer nemaju personalne asistente i na svakom koraku se suočavaju sa rampama, pa im je kretanje gotovo nemoguća misija”, ističe Nataša Radošević.

Šta je MS

Multipla skleroza je autoimuna degenerativna bolest centralnog nervnog sistema. Tačan uzrok MS nije poznat, ali se zna da su faktori rizika genetska predispozicija, nedostatak vitamina De, infekcije određenim virusima, pušenje i gojaznost.

Još nije poznat mehanizam po kojem se multipla skleroza odvija, ali se zna da ova bolest pogađa populaciju od 20 do 40 godina, i to češće žene nego muškarce. Simptomi bolesti mogu biti trnjenje jedne strane tela, problemi sa vidom, vrtoglavica, osećaj slabosti, ali da se u Srbiji misli na MS i da se pacijentima rano postavlja dijagnoza.

Izvor: POLITIKA