Sveti Sava je napisao da ne gradi Hilandar sebe radi, već zbog svoga naroda…
https://www.instagram.com/p/DTNev7AioVo/?img_index=2
https://www.instagram.com/p/DTNev7AioVo/?img_index=1
IZMEĐU DVE GORE (“Projekat se realizuje u saradnji sa Gradom, pri čemu izneti stavovi i zaključci ne moraju nužno odražavati zvanične stavove Grada”)
https://www.instagram.com/p/DQi9dw4CGq8/
https://www.instagram.com/manastirvaznesenje/
Iz SPC ističu da Svetosavski dani imaju za cilj da Hram Svetog Save bude mesto sabranja, učenja i duhovnog ukrepljenja, gde se svetosavsko nasleđe i čuva i živi u savremenom kontekstu.
Dan Svetog Save posebno se obeležava u hramovima koji su mu u slavu podignuti od Vankuvera do Novog Zelanda, a Sveti Sava je i ktitorska slava manastira Hilandar na Svetoj gori.
Sveti Sava je napisao da ne gradi Hilandar sebe radi, već zbog svoga naroda.
Podignut kao obrazovni centar, Hilandar i danas projektuje duboku predanost molitvi i zrači moćnu energiju, kako su i zamisli njegovi graditelji, svetitelji, Stefan Nemanja i njegov sin Sveti Sava.
U manastiru Hilandar je Sveti Sava osnovao i Prvu srpsku bolnicu.
Sveti Sava ovaj svet napustio je 27. januara 1236. pre 790 godina. Smrt ga je zatekla prilikom povratka u Srbiju, 14. odnosno po novom kalendaru 27. januara 1236. u Trnovu, ondašnjoj prestonici Bugarske.
Rastko, u monaštvu Sava, rođen je oko 1175, kao najmlađe dete, treći sin, Ane i Stefana Nemanje rodonačelnika dinastije Nemanjić.
Kralj Vladislav preneće potom njegove zemne ostatke, koji su postali predmet kulta već u Trnovu, u Mileševu, Vladisavljevu zadužbinu, gde će se nalaziti do kraja 16. veka.
Mošti Svetog Save, predmet kulta i opšteg uvažavanja ne samo pravoslavnih Srba, nego i rimokatolika i muslimana Turci su spalili aprila 1594. na Vračaru nadomak Beograda.
Kako je vreme prolazilo poštovanje prema Svetom Savi je raslo, dok od 18. veka, naročito u fruškogorskim manastirima, kult Nemanjića dobija na snazi u sklopu gradnje nove nacionalne ideje koja se rodila u vrhu tadašnje Karlovačke mitropolije.
Postoji mnogo srpskih narodnih verovanja vezanih za Savindan, među kojima i to da će se ako na Svetog Savu grmi desiti važni događaji u zemlji.
Mnoge zanatlije u Srbiji, kao što su užari, mutavdžije, opančari, obućari su Svetog Savu smatrale svojim patronom i uzimale njegov dan za esnafsku slavu.
U mnogim krajevima Svetog Savu naročito praznuju stočari, a mnogi običaju su vezani i za strah od vukova, pa se pred Savindan stoka nije smela terati u šumu zbog straha od vukova.
Takođe, tih dana ništa se nije smelo raditi sa sečivom, britve nisu otvarane da bi vukovima čeljusti ostale sklopljene, a žene nisu smele ništa bojiti u crveno da vukovi ne bi klali stoku.
