Prvi put je otišao u Kinu, na letnji kamp, 2018. godine, a pozvao ga je Nikola Maslarević odnosno Zoran Glintić. Tada je sleteo u Guangdžou. Konačna odrednica bio je Šendžen.

“Samo ta provincija ima oko 300 miliona stanovnika što znači da gradovi imaju po 20 miliona. Rute između gradova su ogromne. Po povratku u Srbiju je razmišljao o boravku i radu u Kini“, priča nam Filip Arsić, a ceo razgovor sa Arsom objavljevaćemo u nastavcima.

U martu 2019. godine Arsić je ponovo otišao u Kinu.

“U Čačku sam okončao sudijsku, trenersku, fitnes karijeru…Sleteo sam u Hong Kong pa u manji grad od šest i po miliona stanovnika. Radio sam u akademiji, 11 meseci, i tu sam se susreo sa decom od tri i po do četiri godine. Tu decu sam trenirao što mi je bilo šokantno. Kinezi nemaju sistem košarke poput našeg, škola košarke, pioniri, kadeti, juniori…Imaju svoju prvi ligu CBA. Radili smo u privatnoj kompaniji gde svako može da dođe, plati i trenira. Roditelji su taj paket plaćali 2.500 evra, na godišnjem nivou, ukupno 40 treninga. Radio sam sa decom od četiri do 15 godina”, kaže Arsić junior.

Đ.M. Foto: Priv. arh.

Tokom leta 2018. godine, Filip Arsić je prvi put kročio na tlo Kine, zemlju bogate kulture i neverojatnih kontrasta. Poziv koji je stigao od Nikole Maslarevića i Zorana Glintića otvorio mu je vrata ove nepoznate zemlje, a njegova destinacija bila je Šendžen. Ova provincija sa svojih 300 miliona stanovnika, pružila je neočekivani doživljaj gradskih masa, dok je svakodnevni život proticao u megapolisima od po 20 miliona stanovnika.

Nakon što se vratio u Srbiju, Arsić nije mogao zaboraviti iskustva iz Kine. U martu 2019. godine rešio je da se vrati i istraži više. Njegova odiseja počela je sletanjem u Hong Kong, nakon čega se uputio u manji, ali živahan grad sa šest i po miliona stanovnika. Ovde je proveo 11 meseci radeći u sportskoj akademiji, gde je doživeo potpuno drugačiji pristup košarci. Kineski sistem nije imao omladinske kategorije na koje smo navikli – mlađe pionire, kadete, juniore – već su postojale i profesionalne lige poput CBA.

Vođen svojom strašću, Arsić je trenirao decu uzrasta od 3,5 do 4 godine, što je za njega bilo izuzetno šokantno i izazovno. Kroz rad u privatnoj kompaniji, gde su roditelji plaćali 2.500 evra godišnje za svojih 40 treninga, Arsić je imao priliku da trenira decu različitih uzrasta, do 15 godina. Ova iskustva su ga naučila mnogo o različitostima u sportu, kulturi i pristupima roditelja i dece prema obrazovanju i sportu.

Ostanite sa nama dok kroz seriju objava delimo kompletan razgovor sa Filipom Arsićem, u kojem će otkriti još više fascinantnih detalja o svom životu i radu u Kini. Njegova priča je prava inspiracija za sve one koji se žele upustiti u avanture izvan svojih granica i istraživati svet na nov i uzbudljiv način.