Da li imate mogućnosti da pratite sportska dešavanja u Srbiji i svetu?
“Koristim VPN jer je Google zabranjen u Kini. Telefone kupujem u Hong Kongu jer ukoliko kupim u Kini nema gugla. Da, pratim sport, ali smtram da je u Srbiji sport u skladu sa izrekom igara i hleba. Još dok sam sudio bilo je uvreženo mišljenje da kada dođu večiti i igraju protiv kluba iz Čačka da su apsolutno dominantni. Ne znam šta bih rekao, koš je ostao isti, ali se slabije trenira dok su uslovi bolji. Fizikalije su dostigle maksimum, a šta ćemo sa loptom u obruču. Pa nije košarka atletika. Gledao sam Borac – Kluž, borili su se, ali su u ključnim momentima pali”.
U jednom podkastu Saša Savić je kazao da Radmila Mišovća nije gledao, a da je najbolji igrač Borca Dragan Arsić?
“Otac mi je, pa nebih da budem subjektivan, nisam ga uživo gledao, ali Čačak je dosta talenata ugasio da bi jednog pogrešnog izbacio. Imamo silne trenere, a koga smo izbacili od 1980. do danas? Da li dovoljan broj igrača? Arso je obeležio jedan period KK Borac, nje dobio zasluženu pažnju…Na stranu njegov privatan život, mračne strane imaju mnogi poznati igrači. Ocu sam kazao, ti si iz Kraljeva, nisi poželjan ni u Kraljevu, ni u Čačku”.
Uvek ste bili pobornik stare škole?
“Sve te poteze smo skidali kao mladi igrači, kao basketaši…Pa pogledajte Jokića, mučenici ne znaju gde je lopta, a on “koristi basketaške fazone. Pričao sam da bi ti stari igrači i sada bili dominantni. Dobijao sam odgovore da je košarka brža, pa šta mislite da oni ne bi bili brzi. Nas će uništiti telefoni koje ne ispuštamo iz ruku, i dok gledamo utakmice. Kao dečaka nisu me mogli dozvati da uđem u kuću, kao ni gomilu mojih drugara. A sada, tehnika, igrice, gubi se motorika, gomilaju se kilogrami, mozak se ne razvija, socijalni aspekti”.
Do kada ostajete u Kini?
“Pa imam tri ćerke, osam i po šest godina. Porodica mi je na prvom mestu. Moram da obezbedim porodicu, sve se gleda kroz novac…Postavljam pitanje šta, kako, gde…Mislio sam da se vratim u Srbiju, ali je u svetu, pa i ovde, sve pod znakom pitanja. Pričam sa suprugom, majkom, gde i kako?”, završava Arsić..

Jeste li ikada razmišljali o složenosti i strastima koje se kriju iza sportskih dešavanja, bilo u Srbiji ili širom sveta? Sport u Srbiji često izaziva asocijacije na izreku “hleba i igara”, a to zaista oslikava stanje na terenu. Ponekad se čini da su večiti favoriti dominantni, posebno kada igraju protiv manjih klubova, no situacija nije uvek tako jednostavna. Uvid u košarku otkriva koliko se kretanja na terenu možda promijenila. Nekada se treniralo više u težim uvetima, a danas, iako su uveti bolji, čini se da zaostajemo na tehničkoj pripremljenosti.

Na nedavnom podkastu, Saša Savić podelio je mišljenje o legendarnim igračima, govoreći o vašem ocu i generaciji koja je zasijala u KK Borcu. Iako mnoge karijere nisu dobile zasluženu pažnju, talenti su svakako ostavili trag. Danas je pitanje koliko smo novih talenata od 1980-ih proizveli i zašto su neki ostali neprepoznati.

Razgovarajući o staroj školi košarke, postavlja se pitanje kako bi se igrači iz prošlosti snašli danas. Njihova tehnika i instinkt, viđeni kroz basketaške trikove, i dan danas dominiraju. Uzmimo za primer Jokića, čiji stil igre podseća na te starije, često zaboravljene fazone. Zatečeni smo u vremenu gde nam telefoni odvlače pažnju čak i dok gledamo utakmice. Nekada je igra bila strast koja nas je vezala, a danas, zbog tehnologije, suočavamo se s nedostatkom fizičke aktivnosti i društvene povezanosti.

Kada su u pitanju planovi za budućnost, dileme oko povratka u Srbiju i dalje su prisutne. Pitanje gde i kako obezbediti porodicu često je u fokusu naših misli, naročito kada smo suočeni s nesigurnošću koja vlada u svetu. Sve se gleda kroz prizmu obezbeđivanja bolje budućnosti za naše najmilije, a to nas vodi ka neprestanom preispitivanju naših koraka napred.