Na malo neobičan način počeli smo razgovor sa mladim košarkašem Borca Pavlom Jekićem Prvo pitanje odnosilo se na kumstvo sa bivšim fudbalerom Borca Sašom Drakulićem.

“Saša je počeo da igra fudbal u Vinkovcima, a zbog rata je prešao u Bačku Palanku i kasnije Borac. Imao je zavidnu karijeru”, priča nam Pavle.

Kum nije uticao da se opredelite za fudbal?

“Pa počeo sam da treniram fudbal jer potičem iz porodice u kojoj se uvek cenio sport. I tetka Jelena je posećivala teretanu, puno je pozdravljam. Takođe, tata je trenirao košarku, ali i mama se bavila stonim tenisom. Oboje su bili dobri sportisti.”.

A brat i sestra?

“Sestra je starija sedam godina i trenirala je odbojku. Brat Luka je stariji pet godina i najviše se zadržao u fudbalu. U Gaučosima sam trenirao fudbal, znam da je Neci Stanković imao respektabilnu školu na BiP – ovom, ali već sam prešao na košarku. Luka je bio polaznik BiP – ove škole, najviše se zadržao…”.

Vaši košarkaški uzori?

“Prvo, Stef Kari koji me je najviše motivisao. Takođe, gledao sam Zvezdu u Evroligi. Od Borčevih igrača sećam se Maline, Raše Đokovića, Čarapića, a Rale je bio trener. Sa tatom sam uživo gledao taj Borac, dopala mi se atmosfera”.

Kroz karijeru su Vas vodili?

“Bane Bokić, Ivan Kandić su bili prvi treneri. Potom, Tutunović, Šušić…Dobri su treneri, ali i ljudi. Sa Šulom smo bili prvaci države u pionirskoj konkurenciji. U Borcu su me dočekali Zlatanović i  Ivo Radovanović. Mogli smo više kod Zlaćka, a sada se nadamo dobrom rezultatu sa juniorima”.

Na poslednjim utakmicama dali ste prilično poena. Znači pružili ste dobre partije?

“Pa na početku nismo bili najbolji i konstantni. Bilo je oscilacija u igri i povrede. Ivo i Filip rade dobar posao, pre svega dobri ljudi i odlični treneri”.

Saigrači?

“Svi mi prijaju i sa svima volim da igram i sarađujem. Pokušavamo da izvučemo najbolje”.

Partizanu ste “ubacili” više od 30 poena?

“Ostaje žal što smo izgubili meč. Nismo ispoštovali dogovor, malo nervoze, malo je voda ušla u uši…Kažem, ostaje žal zbog poraza. Što se mene tiče zadvoljan sam, dosta je bolje u odnosu na  početak sezone, uhvatio sam ritam i pomažem ekipi”.

Da li se od vas može očekivati odličje?

“Imamo kvalitet, malo nas povrede ometaju, ali uz dobar trening nadamo se lepom rezultatu na Top 8”.

Igrate i u Želu?

“Na dvojnu, treniram i sa njima. Trener Radović mi daje šansu, ali proritet je opstanak Žela. Drago mi je što sam sa iskusnijim igračima jer su čvršći što mi koristi u juniorskom timu Borca”.

Trenutna želja je da zaigrate za prvi tim Borca?

“Iskreno jeste. Nakon toga, jednog dana, da zaigram u Zvezdi i osvojim trofej”.

Pohađate Tehničku školu?

“Informacione tehnologije, ne ide mi loše. Bio sam odličan, nije težak smer, pažljiv sam na časovima pa se sve stiže”, zaključuje Pavle Jekić.

Đurđe Mečanin/ Kablarnet.rs

U razgovoru ispunjenom energijom i sportskim duhom, Pavle Jekić, nadolazeća zvezda Borca, podelio je svoje uzbudljive početke i sportske strasti. Iako kum Saša Drakulić nije bio direktna inspiracija, sportski duh je već bio deo porodične baštine Pavlove porodice. Svaki član, od tetke do brata i sestre, imao je svoju priču sa sportom.

Pavle je započeo sa fudbalom, ali ga je košarka osvojila, inspirasana prvim herojima poput Stef Karija. Odrastao uz Zvezdine evroligaške mečeve i podršku oca na utakmicama Borca, Pavle je postao deo tima koji ga je oblikovao u današnjeg igrača.

Trenerska ekipa mu je, od prvih koraka sa Banom Bokićem i Ivanom Kandićem do današnjih dana sa Zlatanovićem i Ivom Radovanovićem, pružala ne samo sportsko vođenje već i ljudsku podršku. Ume da prizna oscilacije i povrede koje su testirale tim, ali i značaj poboljšanja kroz dobar rad Filipa Pajevića i Iva Radovanovića.

Za susret protiv Partizana, gde je ubacio preko 30 poena, Pavle izražava žal zbog izgubljenog meča, ali vidi svetlu budućnost s obzirom na timski duh i pojedinačne napore.

Pored ambicija za prvi tim Borca, Pavle sniva o danu kada će obući dres prvog tima Borca i crveno-beli dres Zvezde, sve dok vredno radi na dualnom igranju za Žele i školovanju u tehničkoj struci.

Đ.M./ Kablarnet.rs