U Borcu je proveo četiri godine, a u tom periodu igrači nisu mogli u inostranstvo pre 28 godine. Delio je “dobro i zlo” sa Marecom,Božecom, Vujicom, Banom Stojanovićem, Šulom, Čapljom…
Po Vašem mišljenju ko su najbolji igrači Borca?
“Nije jednostavno odgovoriti, malo drugačiji fudbal se igrao. Učio sam zanat od Mića Kovača, Gudure, Šajčeta, uz njih sam stasavao…Stariji poput Vebela, Ćuke, Čakarevića, Baralije, Ćirko, Rajevac, Topalo, Avram…slove za dobre igrače. Da ne zaboravim Toka koji je igrao i glavom, i nogama. Mislim da bi danas bio reprezentativac i igrao za najveće klubove”, nastavlja priču Marko i dodaje Canovu generaciju.

Koje utakmice se sećate?
“Kup meč protiv Rijeke koju smo dobili sa 1:0. Potom, protiv Borca iz Banja Luke i taj meč je bio na televiziji. Sada to zvuči pomalo čudno što izgovaram. Kada sam ja u pitanju, dobro sam odigrao protiv Šibenika, dao sam dva gola”.
Vi ste igrali na više pozicija u timu?
“Levog, desnog beka, veznog igrača, štopera…Učio sam zanat za svako mesto u timu. Da povučem paralelu, sadašnji igrači ne žele da igraju na više pozicija. Kažu, ja igram na tom mestu, a ne znaju da je bolje što su svestraniji”.

Iz Borca ste mogli da odete u više klubova?
“Tako je. U Rad, Vojvodinu, Zemun…U to vreme menadžer je bio Bane Bumbar, oniži, sećam se, a dobar menadžer. Prešao sam u Gornju varoš i četiri godine proveo u Zemunu. Bila je stara Juga, na putovanja se odlazilo avionom, dnevni odmor, karantin…Zemun je bio ozbiljan klub. Iz Zemuna se sećam meča sa Partizanom kada sam bio igrač utakmice

, dva gola sam namestio, a čuvao sam Stevanovića i Peđu Mijatovića. To je bilo 1990. godine”.
Dobre igre u Zemunu preporučile su Vas za Zvezdu?
“Postignut je usmeni dogovor. Posle uspeha u Bariju Radinović je trebalo da ide preko. Dogovor je bio da parafiram odmah u junu, a ja sam u maju polomio nogu. Teži prelom, operacija i pauza od godinu dana, zaključio je drugi deo razgovora Dragan Marković Marko.

Vek fudbala kraj Morave – Dragan Marković Marko, drugi deo…

Zvučni koraci fudbalske prošlosti odzvanjaju u našim srcima, dok nas Dragan Marković Marko vodi kroz nezaboravne trenutke svoje bogate karijere u Borcu. Poput povetarca koji miluje površinu reke, tako se sećanja poput talasa vraćaju na godine kada je fudbal bio više od igre, bio je način života.

U svet Borca, gde su pravila igre pisali legendarni Marec, Božec, Vujica i mnogi drugi, Marko nas vodi kroz vreme kada su igrači ostajali verni domovini do 28. godine. Njegova priča je svedočanstvo o odanosti dresu, o borbama na terenu i van njega, ali i o prijateljstvima koja su oblikovala dušu tima.

Ko su oni koji su ostavili najdublji trag u Borcu? Marko evocira uspomene na Vebela, Ćuku, Toka, i mnoge druge velikane koji su zajedno sa njim pisali ovu fudbalsku bajku. Njihovi potezi, njihova borbenost i ljubav prema igri su ga inspirisali i oblikovali kao igrača.

Sećanje na Kup meč protiv Rijeke, kada je Borac slavio sa 1:0, ili na mečeve sa Partizanom, kada je Marko sijao svojom briljantnom igrom, bude osećaj ponosa i nostalgije. Igrajući na više pozicija, Marko je pokazao svestranost i spremnost da se prilagodi potrebama tima – vrlina koju današnji igrači često zaboravljaju.

Fudbalsko putovanje od Borca do Gornje varoši, preko Zemuna i susreta sa najvećim imenima jugoslovenskog fudbala, kao što su Peđa Mijatović i Stevanović, ostavilo je neizbrisiv trag u životu Dragana Markovića. Nažalost, teže povrede ponekad sprečavaju ostvarenje najlepših snova, ali energija i entuzijazam ovog velikana i dalje inspirišu.

Podsetimo se tih slavnih dana, kada je fudbal bio magija, a igrači umetnici na travnatom platnu.