Naravno da je kao dečak igrao fudbal u rodnoj Gornjoj Gorevnici. Kasnije, u Gimnaziji je trčao na 3.000 metara i bio je među deset najboljih atletičara škole. Sportom se kasnije nije aktivno bavio, ali je bio član uprave KK Železničar. Potom, predsednik BK SOKO i generalni sekretar FK Borac, a preko dve decenije član uprave Borca.

“Bio sam direktor zajedničkih službi i generalni direktor UTP Morava. Sećam se utakmice Borac – Crvena zvezda iz 1946. godine jer sam rođen 1935. Nije bilo ograde već je postavljena samo žica, stubići…Kod bunkera smo gledali meč, Beograđani su dobili sa 2:1 i plasirali se u Prvu ligu”, na prvu nam priča gospodin Đorđević koji je ušao u desetu deceniju života.

Najavili smo nastavak sa priče sa Čedom Đorđevićem direktorom UP “Morava”, predsednikom BK SOKO, članom Želove uprave i preko 20 godina članom UO FK Borac.

“Od 1970. godine bio sam u UO Borca, a šest godina kasnije sa Dragoslavom Đukićem Đokanom, direktorom SDK – a koji je bio predsednik , a ja gen. sek. Tokom jeseni uzeli smo 11 bodova i bili smo poslednji na tabeli. U drugom delu sezone osvojili smo 22 poena i sa 33 ostali u ligi. Napredak je, tokom proleća, prikupio bod manje od nas i plasirao se u viši rang”, priča Đorđević.

To je bio period kada su postojale dve grupe Druge lige, istok i zapad, a kasnije i jedinstvena liga. Kroz Borac je prošlo sijaset igrača?

“Kolar je trenirao Borac, a naredne godine doveli smo Patka. Dragan Bojović Patak je vodio Kruševac, a bio je Čačanin. Moj zadatak je bio da obavim razgovore sa Patkom koji je imao premnogo zahteva…Visoka plata, pa da mu ćerku stambeno obezbedimo u prestonici, da mu završimo vikendicu na jezeru…Kazao sam mu da dolazi u svoj Čačak, da umanji apetite, ali je Patak tražio da posećuje treninge Partizana zbog usavršavanja. Tada sam bio malo vulgaran na šta je Dragan skočio, otišao za drugi sto, naljutio se i nismo dugo govorili, pa smo se pomirali”.

Ko je bio još u upravi Borca?

“Boško Petrović, direktor NIS – a, Močilo Jevđović, direktor Litopapira i ostali privrednici. Neki su bili u KK, a neki u FK Borac. A od igrača Petrović, Gagilo, Ćuka, Pero Terzić koji je pored Dušana Radonjića bio ponajbolji igrač. Dalje, Raco, Puzo, koji je prešao u Milanovac. Takođe, Lansara…Mnogo dobrih igrača je bilo”.

Još uvek gledate Borac i čitate sportsku štampu?

“Da, gledam Borac, čitam Žurnal i gledam utakmice košarklaša Borca. Privlači me boks, navijam sat da pogledam neki meč. Kao nekad Parlova. U Beogradu, za vreme studija, prodavao sam bonove da bih gledao boks. Borac je imao Bata Džoa, bilo je sjajnih boksera”.

Kako Vam se čine košarkaši?

“Liga je jaka, sadašnji Amerikanac mi nije “legao”, onaj raniji je bio bolji. Raduje me što igraju naša deca, a u većini klubova igraju stranci, po osam, devet…Ipak je Borac sa našom decom, a liga je jaka. Saša Ocokoljić, kao relativno mlad trener, odlično vodi tim. Baš sam zadovoljan. Priča se ko zaslužuje da mu se dres nađe u dvorani pored ove četvorice. Mislim, Mirko Drobnjak, zbog broja sezona, jake lige, broja koševa i bili smo četvrti u ligi. Laza Lečić Grk bio je strašan trener. Dalje, Aca Nikolić nije došao u Borac zbog novca, osetio je ekipu, ljubav ka Čačku. Conja Koprivica je moja generacija iz Gimnazije i bio je sjajan. Arsić je Jugoplastici dao 55 koševa. Pratim i NBA ligu zbog Jokića, Darka Rajakovića”

U fudbalu?

“Nekada smo imali po desetoricu igrača iz Čačka, a jedan je bio sa strane. I ti sa strane su bili iz okoline. Sada kada vidim po trojicu afro amerikanaca, prosečnih, e to mi se ne sviđa. Kada su iznad proseka to je ok. Bruka je da Ivanjica i Lučani imaju članove Superlige, a Čačak nema. Da Borac igra sa Zablaćem koje ima pune tribine, a na stadionu kraj Morave ih nema, jedva 300. Zablaće ima 2.000 žitelja, a Čačak 80.000, pa vi vidite”.

Najbolji igrači Borca?

“Ćuka, Pero Terzić, a odličan je bio i Dragan Patak. Odličan igrač, ali nije mi se dopadao kao čovek. Malo prepotentan”.

Najveći uspesi Borca?

“Kada je bio prvoligaš, ali i gledao sam utakmice u Zrenjaninu, u Banja Luci…Čuo sam iz razgovora da su Banjalučani govorili da su prošli zahvaljujući Čačanima i da su kupili tu utamicu. Da li je bilo prodaje, ne znam, znam da je Borac imao kvalitet”, konstatuje Čedo uz jutarnju kaficu.

VEK FUDBALA KRAJ MORAVE: Istorija i Ponos FK Borac

Ova objava nas vodi kroz bogatu istoriju FK Borac, ispričanu kroz reči čoveka koji je proživeo ključne trenutke kluba – Čeda Đorđevića. Od ranih dana u Gornjoj Gorevnici do epohalnih trenutaka kao generalni direktor UTP Morava, Čedo Đorđević nas uvodi u istoriju Borca sa strašću i emocijom.

U svojim dečačkim danima, igrao je fudbal sa prijateljima, dok je u Gimnaziji bio među vodećim atletičarima trčeći na 3.000 metara. Iako sport nije postao njegov životni poziv, ljubav prema njemu ga je vodila do mnogih rukovodećih pozicija, uključujući predsednika BK SOKO i dugogodišnje članstvo u upravnom odboru FK Borac.

Jedna od najmilijih uspomena Čeda je meč Borac protiv Crvene zvezde iz davne 1946. godine. Sećanje na meč, gde je Borac bio poražen sa 2:1, ali to nije oslabilo njegovu ljubav prema klubu. Tokom 1970-ih, Borac je prolazio kroz izazovne trenutke, ali strastvena podrška i kao generalnog sekretara kluba ga je održala u igri.

Borac kroz vreme znači mnoge nezaboravne igrače i trenutke. Treneri poput Patka i igrači poput Ćuke, Pera Terzića i Dragana Patka ostavili su neizbrisiv trag u istoriji kluba. Uprkos raznim izazovima, Borac je uvek imao podršku lokalnih privrednika i strastvenih navijača, što je klubu davalo neslomljivu energiju.

Čak i sada, u desetoj deceniji života, Čedo nastavlja da prati Borac i sportske događaje. Njegova ljubav prema boksu, kao i košarkašima Borca, svedoči o vezi koja nikada ne bledi. Kao strastveni navijač, Đorđević suptilno komentariše trenutno stanje fudbala, izražavajući nostalgiju za igračima iz Čačka i nade za Borac.

Njegova priča nije samo o sportu, već o ljubavi, strasti i nasleđu koje traje veka. FK Borac ostaje simbol te strasti – klub kojem je Čedo posvetio veliki deo svog života.